Фондови изгубили милијарду динара

Тржиште инвестиционих фондова у Србији и даље болује од дечје болести неискусних инвеститора, који на сваку назнаку кризе реагују извлачењем новца. Због тога је, као и због општег пада Београдске берзе, капитал седам фондова од почетка године до данас смањен за 939 милиона динара. Фондови су највише осиромашили у фебруару и априлу када је, према мишљењу стручњака, политичка неизвесност ставила тачку на стрпљење хрватских инвеститора који су повукли добар део свог капитала из Србије и тиме зацрвенели индексе берзе. Стрпљење су потом изгубили и домаћи инвеститори, јер се вредност инвестиционих јединица фондова константно смањивала, поготово у предизборним периодима председничких и парламентарних избора.

Страни инвеститори изгубили су стрпљење, с обзиром на то да је степен политичке неизвесности, а самим тим и економске, у протеклом периоду био велики, и у фебруару и априлу само су хрватски инвеститори, који су на домаћем тржишту капитала учествовали са 50 одсто, повукли значајан део својих средстава, што се види по вредности имовине фондова. Комшије су добар део свог новца извлачили из Србије и зато што су имали кризу на хрватском тржишту. Тек када се странци, који су главни фактор развоја тржишта капитала, буду вратили на домаће тржиште, опоравићемо се потпуно.

У фондовима не могу да процене да ли су више новца повлачили велики или мали улагачи. Извесно је да су и једни и дуги узимали своје паре „и то у редовима". Директна веза између вредности инвестиционе јединице и страха инвеститора да ће им паре пропасти и уместо очекиваног добитка оптеретити кућни буџет новим минусом, још је очигледнија ако се погледају берзански индекси који од почетка године алармантно падају. Тако је судбина инвестиционих фондова практично са једне стране везана за плитко тржиште капитала које реагује на сваки политички потрес, а са друге за неискуство домаћих инвеститора који при сваком овом потресу узимају свој новац.

У расподели несигурних или неискусних улагача најлошије је прошао фонд „Рајфајзен акције" из кога је одлетело чак 472 милиона динара од почетка године, док је „Делта плус" друга по вредности имовине која јој недостаје, и то 211 милиона динара. У овом фонду поручују да су новац повлачили мали улагачи, а у фонду су остали скоро сви институционални инвеститори.

Већина клијената, били су несигурни због политичке нестабилности која је владала и још траје. Колико је то утицало на клијенте види се по томе што су се одмах након избора повећале уплате, а смањиле исплате. Ипак, не треба заборавити и регионално тржиште, које је такође падало. Извесно је да ће фондовска индустрија код нас заживети, јер овај производ живи на свим другим тржиштима. Да смо се за овај производ попут других земаља определили раније, сада не бисмо имали такву ситуацију, јер би улагачи знали да не треба да реагују на сваки потрес. У другим земљама се то не дешава, али сви имају више искуства од нас.

Ако је судити према целокупном тржишту, чини се да јануар месец и није био тако лош, јер су фондови основани касније увећали своју имовину, а првак је „Тријумф", чији је капитал од фебруара до данас порастао за 16 милиона динара.