Струја скупља струја, гас поскупљује, инфлација...

Скупља струја за 3,6 одсто

Од данас струја за домаћинства скупља за 3,6 одсто, почиње примена новог тарифног система за обрачун утрошене електричне енергије.

Укупно поскупљење струје за све потрошаче у просеку је 7,6 одсто. Како је саопштила Електропривреда Србије, тарифни систем донеће нове ставке у рачунима за електричну енергију, али то неће бити нови издаци за купце, већ посебно приказани трошкови, које је одобрила Агенција за енергетику.

Потрошачи са двотарифним бројилима за потрошњу до 350 киловат часова, такозвана зелена зона, један киловат сат од данас плаћају 3,612 динара по вишој тарифи, односно 0,903 динара по нижој тарифи.

Нова цена киловат сата у плавој зони, односно за потрошњу од 351 до 1.600 киловат сати струје месечно је 5,418 динара у вишој тарифи, односно 1,355 динара у нижој тарифи.

Потрошачи са двотарифним мерењем ће за сваки киловат сат струје утрошен у црвеној зони, (од 1.601 киловата на више) плаћати 10,836 динара у вишој тарифи, односно 2,709 динара у нижој тарифи.

Потрошче са једнотарифним бројилима киловат сат у зеленој зони коштаће 3,161 динар, у плавој зони 4,741 динар, а домаћинства која потроше 1.601 киловат сат или више плаћаће по 9,482 динара за киловат сат.

Домаћинства ће од данас месечно плаћати и накнаду од 88,62 динара за бројило и 23,75 динара по киловат сату обрачунске снаге.

Та обрачунска снага представља снагу коју је купац тражио, односно уговорио, а електродистрибуција одобрила као највећу једновремену снагу укључених уређаја у домаћинству, а одређена и осигурачима у домаћинству.

Струја је у Србији последњи пут поскупела 15. маја прошле године и то у просеку за 15 одсто.

Гас поскупљује за 20 одсто?

Предузеће Србијагас затражило је поскупљење природног гаса за око 20 одсто, каже в.д. директора тог предузећа Саша Илић.

Гаспром повећао цене природног гаса Србији за 30 одсто од 2008.

Вршилац дужности јавног предузећа Србијагас Саша Илић изјавио је за Б92 да је од Владе Србије затражено повећање цене природног гаса за даљинске системе грејања и домаћинства за око 20 одсто, а разлог за то је повећање цена гаса који Гаспром испоручује Србији за скоро 30 одсто.

„Србијагас од почетка ове године плаћа већу цену Гаспрому и већ два месеца због тога послује са губитком, тако да нисмо имали избора него да тражимо корекцију цене“, објаснио је он.

Цена природног гаса за даљинске системе грејања и домаћинства тренутно износи 22,37 динара по кубном метру и последњи пут је мењана средином прошле године.

У Министарству рударства и енергетике за Б92 је потврђено да је захтев Србијагаса за повећање цене стигао и навели да ће о њему одлучивати влада пошто се о захтеву изјасне Министарства финансија, трговине, екномије и енергетике.

Инфлација 1,6 одсто за два месеца

Инфлација у Србији износила је у фебруару 0,7 одсто, а укупан раст цена робе и услуга у прва два месеца 2008. износи 1,6 одсто.

Трошкови живота у Србији у фебруару били су виши за 0,6 одсто него у јануару, док је раст трошкова живота у прва два месеца 2008. године износио 1,4 одсто

Малопродајне цене робе у фебруару биле су за 0,8 одсто веће него у јануару, а цене услуга су повећане за 0,5 одсто, објавио је данас Републички завод за статистику.

Посматрано по групама производа, у фебруару су највише поскупели пољопривредни производи, који су за 2,5 одсто скупљи него у јануару.

Цене индустријских прехрамбених производа у просеку су повећане за 0,8 одсто, а забележен је раст цена брашна, тестенина, млечних производа, прерађеног и конзервисаног поврћа.

Пиће је у просеку поскупело за 1,2 процената, док су цене индустријских непрехрамбених производа порасле су 0,7 одсто. У тој групи производа забележен је раст цена нафтних деривата, док се цене осталих производа углавном нису мењале.

Цене дувана остале су непромењене, наводи се у саопстењу Републицког завода за статистику Србије.

"Негативни макроекономски фактори"

Гуверенер Јелашић оценио да су макроекономски фактори у Србији негативни, а инфлаторна очекивања велика и расту.

Због инфлације која је у Србији висока и растућа, Народна банка је наставила са рестриктивном политиком и подигла референтну каматну стопу са 10,75 на 11,5 одсто. Радован Јелашић оценио је да су сви макроекономски фактори негативни и да делују инфлаторно и додао да ће се то одразити на кредите и девизни курс.

На раст инфлације су утицали пад вредности динара, значајно повећање цене нафте и пољопривредних производа каже Гувернер Радован Јелашић.

Он упозорава да ће се и поскупљење струје додатно одразити на стопу инфлације.

Према његовим речима и политичка нестабилност је пољуљала инфлацију, због чега је Народна банка деловала још рестриктивније.

"НБС има обавезу да својим мерама амортизује интерне и екстерне шокове. Зато смо повећали каматну стопу са 10,75 на 11,4 одсто, а све да би остварили зацртани циљ за ову годину, а то је базна инфлација у распону 3-6 одсто“, рекао је Јелашић.

Динар је данас, након два дана слабљења, незнатно ојачао према евру, тако да званични средњи курс износи 83,46 динара за један евро.

Међутим, динар је од почетка године ослабио према евру за 5,1 одсто, а на то су према речима гувернера пресудно утицали политички фактори.

После неколико прошлонедељних реаговања, НБС је и јуче на међубанкарском тржишту банкама продала пет милиона евра.

"Проблем је што нема инвестиција, па нбс пласира новац да би одржала курс стабилним. Ова политичка ситуација утиче на курс и само мењају новац они који морају“, објашњав Борислав Грујић из мењачнице "Пирана“.

За грађане је лоша вест што мере Народне банке неминовно утичу на поскупљење кредита, а само од конкуренције банака зависи у којој мери ће скочити камате.

Због раста каматних стопа све мање људи је заинтересовано за готовинске и потрошачке кредите.

"Каматне стопе су опредељене кретањем референтне камате НБС-а и у јануару су упоредо са повећањем референтне повећане и каматне стопе кредита, да нема конкуренције раст би био још већи“, објашњава гувернер Јелашић.

НБС од 1. јула уводи још једну нову меру, којом ће и дозвољени минус утицати на кредитну способност грађана.