Како Делта добија своју маржу

Неколико добављача прехрамбрених производа јавило се Б92 са званичним понудама компаније Делта по питању маржи.

Ради се о понудама Делте за пласман производа добављача прехрамбених производа у продавницама Максија, Мини-максија и Темпа, који су у власништву Делте. У тим понудама од њих се тражи да спусте цене својих производа између 30 и чак 40 одсто. То не значи да ће производи бити јефтинији, већ да ће Делта и то узети као део своје зараде.

Према понуди коју је неколико добављача прехрамбрених производа доставило Б92, да би пласирали производе у Максију и Темпу, предлаже се да смање своје цене на следећи начин:

- основни рабат (попуст који произвођач одобрава трговцу за свој производ) у Делтиним малопродајним објектима
- све всте хлеба за 30 одсто, а бели хлеб за 20 одсто
- пецива за 33 одсто
- презле за 38 одсто
- подлоге за пицу, колачи и коре за пицу за 33 одсто
- смрзнути производи за 37 одсто

За пословање невероватан потез јесте и то што у писаној понуди директора за прехрану Максија Бојана Грбовића постоји и условљавање да ће од одговора на понуду Делте зависити и будућа сарадња и позиционирање асортимана у Делтиним малопродајним објектима.

Али, ту није крај условљавањима. Да би пословали с Мишковићем, када му дају тражени попуст, морају да прихвате и још један услов - да им његова компанија исплаћује зараду тек за 60 дана за хлеб, пецива и коре, а за чак 90 дана кад је реч о програму замрзнуте хране.

Добављачи за Б92 тврде да је за пласман производа у малопродајним објектима Делте неопходно платити и такозвани улаз од 200.000 динара по производу, док је, примера ради, за тако нешто у Меркатору, према њиховим наводима, потребно издвојити десет пута мање - 20.000 динара по производу.

Несугласице са добављачима

Упркос званичном допису који је Б92 упутио компанији Делта у вези са понудом до које је дошао, није стигао никакав одговор на питање зашто су марже толико велике и да ли због њих грађани толико плаћају прехрамбрене производе у Делтиним малопродајним објектима.

Економски аналитичари сматрају да је неприхватљиво да је маржа за прехрамбрене производе у земљама Западне Европе 8 одсто, док је у Делти она неупоредиво већа. Све оне који не прихватају Мишковићев рекет, како кажу аналитичари, више и нема у Делтиним продавницама.

Ружа Ћирковић, новинарка НИН-а, као пример наводи да добављач Нелт више не испоручује Делти чоколаде Милка и да нема више Аријела у продавницама Делте, што, према њеним речима, значи да је дошло до несугласица између добављача тих производа и Мишковића.

"Није нормално да је маржа код Мишковића 40 одсто, као што није нормално да су наше плате много мање него у ЕУ, а цене су много веће него у земљама ЕУ ", оцењује економски новинар Димитрије Боаров.

Министар за економију и регионални развој Млађан Динкић рекао је да држава има решење за тај случај.

"Држава мора да омогући улазак великог броја добављача и произвођача прехрамбених производа и ланаца великих трговина, као и да се омогући малим и средњим предузећима да уђу у систем добављача великих компаније јер ће се само тако повећати конкуренција и смањити цене. Свакако да ће држава реаговати ако се утврди да неко држи монопол", рекао је Динкић.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=11&dd=28&nav_id=274192

После прилога у прекјучерашњим вестима Б92 о великим маржама у Делтиним продавницама, које су доставили добављачи, јавили су се и грађани који су незадовољни великим разликама у ценама у Делтиним продавницама и минимаркетима који нису у власништву Мирослава Мишковића.

Новинар Б92 је истраживање почео у једној пекари, где је јогурт платио 40 динара, да би затим потражио исти тај артикал у продавници Милрослава Мишковића. У Ц маркету је цена тог јогурта 49 динара. У оближњем минимаркету новинар налази јогурт 10 динара јефтинији него у Делтиним продавницама. Речено је да је набавна цена јогурта 37 динара, што значи да Делта зарађује 12 динара по јогурту.

Таква разлика у цени обичног јогурта за главног и одговорног уредника часописа Моја посла Милана Обрадовића је нешто што би требало да буде алармантно за све потрошаче пошто је мало вероватно да ће власник Делте променити начин формирања цена у својим продавницама, које су далеко бројније од било којих других продавница.

"Грађани би требало да следећи пут добро размисле где ће и шта да купе јер су разлике у цени између Делтиних и осталих продавница велике, али опет ту долазимо до прича да Делта има продавнице свуде у Београду, па је питање где ће они моћи да купују јефтиније", каже Обрадовић.

Поред огромне разлике у ценама у минимаркетима Делте и у продавницама других компанија, како каже Обрадовић, разлика је и у ценама истих производа у тзв. Маркетима кеш анд кери у којима Делта, по свему судећи, такође има велике марже.

Тако на пример у М Родићу једна врста маслаца кошта 140 динара, а исти тај маслац у Темпу 147 дин. У Темпу су знатно скупљи и Зачин Ц и воћни јогурт, док је највећа разлика у цени хигијенских уложака, који су у Делтином Темпу скупљи 30 динара.

Обрадовић сматра да је крајње време да се нешто уради с маржама и ценама у Делтиним продавницама. "Можда треба направити неко јако удружење за заштиту потрошача, па да оно указују на те превисоке марже или да се сачека извештај Комисије за заштиту конкуренције јер ако они утврде да Делта има монопол, онда држава мора да казни ту компанију", каже Обрадовић.

За сада се не зна када ће Комисија за заштиту конкуренције завршити извештај и предочити га јавности и Влади. До тада ће, како сматра Обрадовић, велике компаније, пре свих Делта, моћи несметано да формирају цене, по својој вољи.