Како то комшије раде

Влада Србије и министарства пољопривреде, трговине и финансија имају два кључна задатка: да припреме пољопривреду за улазак у Европску унију и наше пољопривреднике да што лакше „пливају” у конкуренцији која их тамо чека.

О томе какву би улогу државе требало да имају у развоју домаће пољопривреде има пуно теорија. Док једни тврде да је најбоље да држава обезбеди и исплати новац за премије и да се више не петља пуно, има и оних који сматрају да се држава мора много више ангажовати него што је то сада случај. Било како било, у наредних неколико година Влада Србије и министарства пољопривреде, трговине и финансија имају два кључна задатка: да припреме пољопривреду за улазак у Европску унију и наше пољопривреднике да што лакше “пливају” у конкуренцији која их тамо чека. Како ће то да ураде? Једноствано. Ту речи и теорије не помажу, већ једино паре. Не улазећи у разне рачунице, најбоље је да видимо како се то ради у комшилуку. Влада Хрватске намерава да обезбеди 600 милиона евра субвенционирање 120.000 пољопривредних произвођача. Ако би се то расподелило на свих 1,5 милиона хектара колико се тамо обрађује, онда би субвенција по хектару износила 400 евра. Међутим, ако се узме да ће се применити дегресивна стопа, по којој ће Агрокор и Виндија остати без значајног дела државних субвенција, пољопривредници ће добити још већу просечну субвенцију по хектару, преко 400 евра. Како да се онда наши пољопривредници сучеле на светској пијаци са хрватским, мађарским и другим европским пољопривредницима? Код нас је субвенција, да подсетимо, 10.000 динара, то јест нешто мање од 130 евра по тренутном курсу. Због тога би након аутопута, Коридора 10 и пензионера, држава морала мало више да се окрене пољопривреди.

Јер, она је једина која њој доноси више девиза, него што их кроз увоз хране из Србије оде.