Половина пољопривредног земљишта остане необрађена

Богосављевић Бошковић је рекла да се тренутно располаже са око 490.000 хектара обрадивог пољопривредног земљишта Србије које се сваке године узима у закуп и да чињеница да готовина половина земљишта остаје необрађено и неискоришћено на прави начин захтева конкретна решења.

"Желимо да закон да решења која ће значити и ефикасније и рационалније и економичније коришћење овог добра", истакла је Богосављевић Бошковић на ТВ Пинк.

Новина у овом предлогу је да се део пољопривредног државног земљишта, тачније 30 одсто, може дати у закуп великим инвеститорима, казала је Богосављевић Бошковић.

Министарка је указала да се морају смањити необрађене површине и да је зато предложено да земљиште које није издавано у закуп у последње три године може дати бесплатно на коришћење у наредних пет година и додала да је циљ смањење необрађених обрађених површина и повећање пољопривредне производње.

Новина у закону је да се са продужењем периода издавања државног пољопривредног земљишта у закуп са 20 на 25 година обезбеди већа сигурност инвеститора за веће и дугорочније инвестиције, истакла је министарка.

"Део државног пољопривредног земљишта може се продати, али искључиво домаћим пољопривредницима и то оним који припадају категорији мањих пољопривредника са поседом до максимално 30 хектара и предлог је да они могу да купе максимално 20 хектара", казала је Богосављевић Бошковић.

Она је најавила да је циљ закона о задругама да се омогући оснивање задруга, да оне функционишу са минималним трошковима, да буде модеран, да буде усклађен са регулативом ЕУ и да очекује да у току јесењег заседања Скупштине Србије предлог тог закона буде у скупштинској процедури.

Министарка је додала да се на јучерашњем састанку са представницима неколико удружења малинара из Ивањице и руководства општине разговарало о овогодишњем роду малине, крају сезоне бербе и надокнади штете од града.

"Сви морамо бити задовољни овогодишњим родом", рекла је Богосављевић Бошковић и додала да ће род, упркос свим проблемима, бити већи него прошлогодишњи и да ће штета од елементарних непогода почети да се надокнађује.