Владичин Хан: Зоран фабрику заменио фармом

Зоран Стевановић (58) са супругом Милевком, после четири године бављења козарством, има једну од највећих фарми у општини Владичин Хан, а можда и на подручју Пчињског округа. Сточарством је почео да се бави пре неколико година када му је досадило да ради за малу и нередовну плату у "Јумку". Узео је, вели, отпремнину и почео да тови живину и свиње. Пре четири године се определио за узгој коза.

- Подигао сам фарму на 500 квадратних метара и купио беле и алпино козе. Међутим, испоставило се да нисам могао да остварим право на субвенцију државе, јер стадо није уматичено. Због тога сам беле козе продао и купио уматичене: 17 јарића, седам коза и четири јарца. Планирам да оснујем своје уматичено стадо и да касније продајем уматичена грла, али за све то треба времена. Сада имамо 92 грла а од тог броја 68 коза ће у фебруару имати младе - рекао нам је Стевановић.

Тада ће опет имати млеко за тржиште, али и сир и сурутку. Млеко је углавном намењено купцима из Пчињског округа и литар кошта 70 динара. Сурутка, која је такође веома лековита је само 30 динара по литру, а килограм сира 400 динара.

Стевановићи имају двоје деце, али живе сами. Ћерка је удата у Ћуприји а син, лекар по струци, као и већина младих у Србији, будућност је морао да потражи у иностранству. Син Данијел, иако је имао високи просек оцена, није могао да нађе посао. Због тога је родитељима неко време помагао на фарми, а желео је и да им се на неки начин одужи за све што су му пружили у животу. Сада у Немачкој ради у својој струци.

- За веће стадо било нам је потребно доста хране, не само за испашу већ и за зиму. Поред два хектара породичног земљишта, морали смо да узмемо у закуп још пет. Сваки слободан тренутак лети користим за кошење и сакупљање сена, да би премостили зиму. То је доста обавеза, али ми ништа није тешко јер волим овај посао. И поред тога што смо са супругом сами, а она уз то и ради у Врању као медицинска сестра, успевамо све да постигнемо. Изузетак је лето, када ангажујемо по неколико радника, док сакупимо сено - каже Стевановић.

Да би опстао у послу за који се определио и развијао га, редовно прати семинаре, посећује окупљања козара од Ниша па до Војводине, а члан је и Удружења козара Србије.

- У селима наше општине све је више људи који би се бавили сточарством, па сматрам да је много боље да имамо локално удружење узгајивача коза, оваца и и бикова како би удружени радили. Постоји и иницијатива за тим, али људи свакако очекују и помоћ државе. У овом делу земље постоји велики потенцијал за развој сточарства - поручује Стевановић.

Љ. Павловић