Vladičin Han: Zoran fabriku zamenio farmom

Zoran Stevanović (58) sa suprugom Milevkom, posle četiri godine bavljenja kozarstvom, ima jednu od najvećih farmi u opštini Vladičin Han, a možda i na području Pčinjskog okruga. Stočarstvom je počeo da se bavi pre nekoliko godina kada mu je dosadilo da radi za malu i neredovnu platu u "Jumku". Uzeo je, veli, otpremninu i počeo da tovi živinu i svinje. Pre četiri godine se opredelio za uzgoj koza.

- Podigao sam farmu na 500 kvadratnih metara i kupio bele i alpino koze. Međutim, ispostavilo se da nisam mogao da ostvarim pravo na subvenciju države, jer stado nije umatičeno. Zbog toga sam bele koze prodao i kupio umatičene: 17 jarića, sedam koza i četiri jarca. Planiram da osnujem svoje umatičeno stado i da kasnije prodajem umatičena grla, ali za sve to treba vremena. Sada imamo 92 grla a od tog broja 68 koza će u februaru imati mlade - rekao nam je Stevanović.

Tada će opet imati mleko za tržište, ali i sir i surutku. Mleko je uglavnom namenjeno kupcima iz Pčinjskog okruga i litar košta 70 dinara. Surutka, koja je takođe veoma lekovita je samo 30 dinara po litru, a kilogram sira 400 dinara.

Stevanovići imaju dvoje dece, ali žive sami. Ćerka je udata u Ćupriji a sin, lekar po struci, kao i većina mladih u Srbiji, budućnost je morao da potraži u inostranstvu. Sin Danijel, iako je imao visoki prosek ocena, nije mogao da nađe posao. Zbog toga je roditeljima neko vreme pomagao na farmi, a želeo je i da im se na neki način oduži za sve što su mu pružili u životu. Sada u Nemačkoj radi u svojoj struci.

- Za veće stado bilo nam je potrebno dosta hrane, ne samo za ispašu već i za zimu. Pored dva hektara porodičnog zemljišta, morali smo da uzmemo u zakup još pet. Svaki slobodan trenutak leti koristim za košenje i sakupljanje sena, da bi premostili zimu. To je dosta obaveza, ali mi ništa nije teško jer volim ovaj posao. I pored toga što smo sa suprugom sami, a ona uz to i radi u Vranju kao medicinska sestra, uspevamo sve da postignemo. Izuzetak je leto, kada angažujemo po nekoliko radnika, dok sakupimo seno - kaže Stevanović.

Da bi opstao u poslu za koji se opredelio i razvijao ga, redovno prati seminare, posećuje okupljanja kozara od Niša pa do Vojvodine, a član je i Udruženja kozara Srbije.

- U selima naše opštine sve je više ljudi koji bi se bavili stočarstvom, pa smatram da je mnogo bolje da imamo lokalno udruženje uzgajivača koza, ovaca i i bikova kako bi udruženi radili. Postoji i inicijativa za tim, ali ljudi svakako očekuju i pomoć države. U ovom delu zemlje postoji veliki potencijal za razvoj stočarstva - poručuje Stevanović.

Lj. Pavlović