Због 10 центиметара изгубили пола милиона

Они, међутим, тврде да су засад подигли по препорукама стручњака и траже ново вештачење.

Двојица младих Kуршумличана, који су прошле године засадили јагоде на површини од скоро једног хектара, остали су без субвенција од 450.000. динара, из тзв. данског Програма развоја воћарства на југу Србије, зато што, по мишљењу фитосанитарних инспектора, нису поштовали прописану густину садње.

Драгић Илић и Александар Гашић, међутим, тврде да су засад подигли по препорукама стручњака и траже ново вештачење.

Када су прошле године садили јагоде нису ни претпоставили да ће пут до наговештене помоћи државе бити толико тежак. Кажу да су озбиљно приступили послу и предузели све што је било потребно да испуне важеће стандарде, међутим републички фитосанитарни инспектори нису мислили тако.

"Документација је комплетна, пријем је задовољавајући, али је густина садње разлог који су у записнику навели као споран", наглашава Драгић Илић.

Александар Гашић додаје да је остао без триста хиљада динара, зато што су инспектори утврдили да размак реда од реда мора да буде метар и по, а мени је 1,3-1,4 метра.

Драгић и Александар тврде да су незванично сазнали да су само њима оспорена решења по основу густине садње, иако је број биљака на њиховим парцелама у складу са препорукама водећих стручњака у тој области.

Сва литература, како кажу, и универзитетска и професора Благојевића, који је и стручни консултант данског програма "Фрутс бери", предлаже густину садње од четрдесет до шездесет пет хиљада садница по хектару, колико је и на њиховим парцелама.

"Садимо те парцеле на маргиналном подручју са којег се људи стално исељавају", напомиње Илић, "ваљда је у интересу и тим инспекторима, а и држави да остане неко млад овде, да ради нешто."

Професор воћарства у пензији др Радисав Благојевић, који је технологију производње јагода обрадио у више књига, које се користе као стручна литература и школски уџбеници, каже да разлози који су наведени за одбијање младих воћара никако не могу да стоје:

"Ако је сорта бујнија иде веће растојање, ако је мање бујна као зенга зенгана, она може да се сади и до осамдесет хиљада живића по хектару. Значи да још мање растојање треба да буде између редова, јер нам је основни циљ да уз квалитет имамо и што веће приносе по јединици површине."

У Управи за аграрна плаћања у Шапцу, је потврђено да воћари нису поштовали прописани склоп биљака, али да поступак још није окончан, зато што се разматрају њихове жалбе, које су благовремено поднели.