Zbog 10 centimetara izgubili pola miliona

Oni, međutim, tvrde da su zasad podigli po preporukama stručnjaka i traže novo veštačenje.

Dvojica mladih Kuršumličana, koji su prošle godine zasadili jagode na površini od skoro jednog hektara, ostali su bez subvencija od 450.000. dinara, iz tzv. danskog Programa razvoja voćarstva na jugu Srbije, zato što, po mišljenju fitosanitarnih inspektora, nisu poštovali propisanu gustinu sadnje.

Dragić Ilić i Aleksandar Gašić, međutim, tvrde da su zasad podigli po preporukama stručnjaka i traže novo veštačenje.

Kada su prošle godine sadili jagode nisu ni pretpostavili da će put do nagoveštene pomoći države biti toliko težak. Kažu da su ozbiljno pristupili poslu i preduzeli sve što je bilo potrebno da ispune važeće standarde, međutim republički fitosanitarni inspektori nisu mislili tako.

"Dokumentacija je kompletna, prijem je zadovoljavajući, ali je gustina sadnje razlog koji su u zapisniku naveli kao sporan", naglašava Dragić Ilić.

Aleksandar Gašić dodaje da je ostao bez trista hiljada dinara, zato što su inspektori utvrdili da razmak reda od reda mora da bude metar i po, a meni je 1,3-1,4 metra.

Dragić i Aleksandar tvrde da su nezvanično saznali da su samo njima osporena rešenja po osnovu gustine sadnje, iako je broj biljaka na njihovim parcelama u skladu sa preporukama vodećih stručnjaka u toj oblasti.

Sva literatura, kako kažu, i univerzitetska i profesora Blagojevića, koji je i stručni konsultant danskog programa "Fruts beri", predlaže gustinu sadnje od četrdeset do šezdeset pet hiljada sadnica po hektaru, koliko je i na njihovim parcelama.

"Sadimo te parcele na marginalnom području sa kojeg se ljudi stalno iseljavaju", napominje Ilić, "valjda je u interesu i tim inspektorima, a i državi da ostane neko mlad ovde, da radi nešto."

Profesor voćarstva u penziji dr Radisav Blagojević, koji je tehnologiju proizvodnje jagoda obradio u više knjiga, koje se koriste kao stručna literatura i školski udžbenici, kaže da razlozi koji su navedeni za odbijanje mladih voćara nikako ne mogu da stoje:

"Ako je sorta bujnija ide veće rastojanje, ako je manje bujna kao zenga zengana, ona može da se sadi i do osamdeset hiljada živića po hektaru. Znači da još manje rastojanje treba da bude između redova, jer nam je osnovni cilj da uz kvalitet imamo i što veće prinose po jedinici površine."

U Upravi za agrarna plaćanja u Šapcu, je potvrđeno da voćari nisu poštovali propisani sklop biljaka, ali da postupak još nije okončan, zato što se razmatraju njihove žalbe, koje su blagovremeno podneli.