Све накнаде од 2014. у једном закону

„Ниједан посебан закон више неће моћи да уведе неку накнаду. То је био проблем јер су до сада привредна друштва морала да прате све могуће законе да би знала да ли имају још неку обавезу. Овим законом биће промењено више од 20 других закона", рекла је Бисић.

Она је истакла да нови акт неће увести ниједну нову обавезу за компаније нити повећати висину постојећих већ је циљ да се привреди обезбеди предвидивост у пословању, као и рационално коришћење природних ресурса. Како је нагласила, висине накнада дате у нацрту нису коначне и о њима је још могуће дискутовати јер је примена новог прописа планирана за почетак 2014. Када је реч о повећању транспарентности и предвидивости за привреду, Бисић је поменула да ће једна од новина бити обавеза одређивања висине накнада за наредну годину до 30. септембра текуће, а њихово усклађивање са инфлацијом до 31. октобра. Једна од новина јесте давање права компанијама да се жале Министарству финансија и привреде на износ накнаде који им буде одређен.

Дарко Вукобратовић, директор компаније Контанго која послује у сектору рударства и члан НАЛЕД-а, оценио је да би осим о финансијским ефектима закона морало да се води рачуна и о стању у којем се данас налази привреда јер су постојећи намети већ превисоки. Како је рекао, нови закон о накнадама предвиђа повећање њихове висине у рударству и додатно ће оптеретити оне који у том сектору послују.

„Добро је што су све накнаде обједињене на једном месту, али неке од њих ће бити повећане и 100 одсто. Наш рудник имао је у 2012. приход од 15 милиона евра и ове године на основу различитих намета у буџет би требало да уплатимо више од 4,5 милиона евра што је око 30 одсто прихода. Са планираним повећањем накнада обавезе ће нам премашити 50 одсто прихода. То нећемо моћи да издржимо, а вероватно и нико други из ове гране привреде. Имамо само два решења - или пореску евазију или гашење компанија што не иде у прилог ни Влади ни нама. То би у случају наше компаније значило губитак 430 радних места и 4,5 милиона евра за буџет. Надам се да до тога неће доћи", додао је Вукобратовић.

Директор УСАИД пројекта за боље услове пословања Џо Лаутер истакао је да ће нови закон представљати помак ка транспарентности и поправљању перцепције привредника о квалитету регулаторног оквира с обзиром на то да су у прошлогодишњој анкети у високом проценту (96 одсто) навели да парафискални намети веома негативно утичу на пословање. Лаутер је нагласио да ће привредници сада тачно знати колико ће новца морати да издвоје за накнаде. Он је додао и да би у наредном периоду требало обратити пажњу на усклађивање са другим, секторским законима посебно са оним законима који регулишу накнаде које нису обухваћене новим прописом. Такође, потребно је обратити посебну пажњу и на методологију за утврђивање износа накнада јер је то важно питање за привреду које утиче на њен даљи раст.

У дискусији на округлом столу примедбе на нацрт закона стигле су и од привреде и од локалних самоуправа. Привреднике је највише бринула висина накнада и могућност њиховог повећања. Истакнуто је и да и даље у систему има пуно скривених трошкова за привреду. Када је реч о локалним самоуправама, примедбе су упућене због могућности да лошије прођу у односу на републичку касу у расподели прихода од накнада. Они су упозорили да је потребно пажљиво утврђивати висину накнада да то не би евентуално демотивисало потенцијалне инвеститоре да улажу. Такође, представници локалних самоуправа су забринути око надлежности у контроли и наплати накнада. Општине сматрају и да нацрт закона није усклађен са Законом о комуналној делатности. И привреда и локалне самоуправе имале су примедбу на накнаду за заштиту животне средине и њено укључивање у закон јер, како тврде, по својој природи представља наменски порез. Истакнут је и проблем да у прописима постоји велики број такси које се формално зову накнаде, а неће бити обухваћене новим законом.