А сад сви на своје радне задатке!

Елем, Слобе више нема, и мислим да се много тога променило од његовог времена!?  Кога нема, без њега се може. Имамо се ми и даље чиме поносити. Нова Влада је управо изабрана и мора да се ради. Нема више празних прича, неозбиљних обећања, трошења државног новца, злоупотреба, мита и корупције, криминала, партијског запошљавања... Све напред набројано припада прошлости!

Ако послушамо вечите скептике и закерала, нова Влада баш и није нешто нова. За последње две године два пута су одржани републички избори. У оба случаја победници избора, као и потоња власт, углавном се много не разликује. Макар када је реч о најважнијим политичким личностима у Србији. Једина промена је у функцијама које обављају. Ранији Први потпредседник сада је постао Председник Владе. И обрнуто. С тим што садашњи Први потпредседник обавља и посао Министра иностраних послова. Пре тога је био Министар за унутрашња дела. Министар за Косово и Метохију, (или само за Косово), сада води ресор рада, социјалне политике, итд. Дакле, експертска Влада, склопљена од ренесансних умова!

Зашто ренесансне личности? Просто? Ако један човек може да води данас полицију, сутра иностране послове, прекосутра би могао пољопривреду, школство, зашто не и здравство? Такође, онај што је решио све проблеме Срба на Косову (рачунајући и Метохију), сигурно ће моћи и врло скоре штрајкове и бројне социјалне проблеме, запошљавање, борачка питања и слично. Треба ли сумњати у тако нешто?

А, тек експерти за привреду и разне самоуправе. Ето, човек који је био експерт Светске банке за Украјину, сада ће помоћи и Србији. Надајмо се још успешније него што је тамо обавио посао. Или жена која је била стручњак Међународног монетарног фонда за Зимбабве и Мозамбик има прилику да се докаже у Србији. Још од друга Тита важи парола да „нас ништа не сме изненадити“! Чак и да дође до инфлације попут оне у Зимбабвеу, не би било никаквих проблема. Па, ми смо то већ искусили!

Дакле, можемо очекивати боље дане. Додуше, не одмах. Прогнозе се стално мењају и опоравак привреде и раст стандарда помера на следећих шест месеци, годину-две, до тамо неке. Тамо, далеко... Ништа зато. Народ је одушевљен. Хиљаду нових чланова дневно се уписује у најјачу странку. Настави ли се тим темпом за пет година ће сви одрасли српски грађани бити чланови само једне странке. О томе је горе поменути друг Тито могао само да сања! И још неке сличности с доживотним Председником и највећим сином наших народа и народности: на дан када је требало да буде изгласана нова Влада, народ се спонтано окупио пред Скупштином. Као некада. Дошао народ да поздрави мандатара Владе. И да пружи моралну подршку. То морално, наравно не значи да су морали да дођу и да носе транспаренте, пароле и да аплаудирају. Не, никако. Људи су одушевљени, раздрагани, имају велика очекивања и наде, дошли су да  поздраве. Штета што није било песме. И свечаних обећања. Рецимо, Здравко Чолић: Да са пута не скренемо. Или је можда касно? Могуће је да смо већ скренули?

Миодраг Тасић