A sad svi na svoje radne zadatke!

Elem, Slobe više nema, i mislim da se mnogo toga promenilo od njegovog vremena!?  Koga nema, bez njega se može. Imamo se mi i dalje čime ponositi. Nova Vlada je upravo izabrana i mora da se radi. Nema više praznih priča, neozbiljnih obećanja, trošenja državnog novca, zloupotreba, mita i korupcije, kriminala, partijskog zapošljavanja... Sve napred nabrojano pripada prošlosti!

Ako poslušamo večite skeptike i zakerala, nova Vlada baš i nije nešto nova. Za poslednje dve godine dva puta su održani republički izbori. U oba slučaja pobednici izbora, kao i potonja vlast, uglavnom se mnogo ne razlikuje. Makar kada je reč o najvažnijim političkim ličnostima u Srbiji. Jedina promena je u funkcijama koje obavljaju. Raniji Prvi potpredsednik sada je postao Predsednik Vlade. I obrnuto. S tim što sadašnji Prvi potpredsednik obavlja i posao Ministra inostranih poslova. Pre toga je bio Ministar za unutrašnja dela. Ministar za Kosovo i Metohiju, (ili samo za Kosovo), sada vodi resor rada, socijalne politike, itd. Dakle, ekspertska Vlada, sklopljena od renesansnih umova!

Zašto renesansne ličnosti? Prosto? Ako jedan čovek može da vodi danas policiju, sutra inostrane poslove, prekosutra bi mogao poljoprivredu, školstvo, zašto ne i zdravstvo? Takođe, onaj što je rešio sve probleme Srba na Kosovu (računajući i Metohiju), sigurno će moći i vrlo skore štrajkove i brojne socijalne probleme, zapošljavanje, boračka pitanja i slično. Treba li sumnjati u tako nešto?

A, tek eksperti za privredu i razne samouprave. Eto, čovek koji je bio ekspert Svetske banke za Ukrajinu, sada će pomoći i Srbiji. Nadajmo se još uspešnije nego što je tamo obavio posao. Ili žena koja je bila stručnjak Međunarodnog monetarnog fonda za Zimbabve i Mozambik ima priliku da se dokaže u Srbiji. Još od druga Tita važi parola da „nas ništa ne sme iznenaditi“! Čak i da dođe do inflacije poput one u Zimbabveu, ne bi bilo nikakvih problema. Pa, mi smo to već iskusili!

Dakle, možemo očekivati bolje dane. Doduše, ne odmah. Prognoze se stalno menjaju i oporavak privrede i rast standarda pomera na sledećih šest meseci, godinu-dve, do tamo neke. Tamo, daleko... Ništa zato. Narod je oduševljen. Hiljadu novih članova dnevno se upisuje u najjaču stranku. Nastavi li se tim tempom za pet godina će svi odrasli srpski građani biti članovi samo jedne stranke. O tome je gore pomenuti drug Tito mogao samo da sanja! I još neke sličnosti s doživotnim Predsednikom i najvećim sinom naših naroda i narodnosti: na dan kada je trebalo da bude izglasana nova Vlada, narod se spontano okupio pred Skupštinom. Kao nekada. Došao narod da pozdravi mandatara Vlade. I da pruži moralnu podršku. To moralno, naravno ne znači da su morali da dođu i da nose transparente, parole i da aplaudiraju. Ne, nikako. Ljudi su oduševljeni, razdragani, imaju velika očekivanja i nade, došli su da  pozdrave. Šteta što nije bilo pesme. I svečanih obećanja. Recimo, Zdravko Čolić: Da sa puta ne skrenemo. Ili je možda kasno? Moguće je da smo već skrenuli?

Miodrag Tasić