Tito je umro, ali Titoizam nikad neće

Što ti je politika zamršena enigma. Moraš biti mnogo pametan, pa da razumeš ovakva objašnjenja. Ja sam bio ubeđen da Vučić i Dačić imaju sasvim dovoljnu podršku da ostvare sve što su naumili. Dovoljan broj poslanika u Skupštini. Niko im ništa ne može. A ni oni sami nisu na ratnoj nozi. Ne mogu dovoljno da nahvale jedan drugoga. Dačić lično ponudio Prvom potpredsedniku mesto Predsednika Vlade. Ovaj neće. Oće izbore. Narod da odluči. I, verujem, narod je prezadovoljan onim što je Vučić uradio za ove dve godine na vlasti. Izabraće ga da nas vodi u svetlu budućnost. Što reče Prvi potpredsednik: stvaram novu Srbiju i treba mi pomoć Hrvata! Sada više kao Srbin ne moram da brinem. Hrvati će mi napraviti državu!

Inače, izbori i nisu nikakvo iznenađenje. Znalo se odavno da su neminovni. I da vidiš čuda, sve stranke u Srbiji tražile su izbore. I one što nisu na vlasti, logično, isto tako, i vladajuće. Pre raspisivanja tih neophodnih izbora, sve u vreme krize i naglašene štednje, obavljeni su stranački izbori. U većini stranaka samo jedan kandidat je predlagan za predsednika stranke. Naravno, kandidati su pobeđivali. U nekim strankama čak jednoglasno. Kao u vreme Druga Tita. Samo da još Zdravko Čolić zapeva: „Druže Tito, mi ti se kunemo/ da sa tvoga puta ne skrenemo“!

Momentalno se vodi polemika između dojučerašnjeg ministra privrede i njegovih kolega iz vlasti. Ministar privrede je podneo ostavku jer nije prihvaćeno njegovo viđenje izlaska iz krize. Drugim rečima, odbačeni su predlozi reformskih zakona koje je zastupao. Bivši ministar se još drznuo da označi Prvog potpredsednika kao kočničara reformi. I onda sledi titoističko rešavanje problema. Izvesni Siniša Mali reče za bivšeg ministra da je sramota za Srbiju. Naprednjaci traže da se utvrdi krivična odgovornost ministra Radulovića i Đilasa u ranijem periodu! To kao nisu znali šta je ministar činio, pa im se sad ukazalo. Za neupućene, Đilas je predsednik opozicione stranke i, kako izgleda, zajedno će s bivšim ministrom nastupiti protiv Naprednjaka!

Svojevremeno je jedan drugi Đilas slovio kao najbliži saradnik nezaboravnog Druga Tita. Međutim, pomislio je da je pametniji i sposobniji od bravara, pa se drznuo da ga kritikuje. Verovatno je pomišljao da zauzme bravarevu stolicu. Završio je u zatvoru. Dugogodišnjem. Nema milosti za drugačije mišljenje. Meša Selimović je napisao da „nema prijateljstva među ljudima koji drugačije misle“! To kod ljudi koji se ne bave politikom. Kod političara ne samo da nema prijateljstva za drugačije mišljenje, već onaj ko drugačije misli, neprijatelj je!

Elem, Siniša Mali ulazi u srpsku istoriju. Samo zbog gore navedene misli ostaće upamćen. Za svetsku istoriju suviše je mali. Beznačajan. I, ne manje važno, svetska istorija pamti kralja Franačke države, Pipina Malog. Premda taj i nije bio baš mali. Ovaj naš, jeste. Nekako neugledan, bled, nikakav. Moguće da ima i nekakav puter na glavi. Radio i on nešto ranije u ekonomiji. Treba sve preispitati, proveriti. Nemojmo samo Radulovića i Đilasa, mada ne sumnjam da se i oni nisu omastili u ovoj prebogatoj Srbiji, nego i druge. Da, da, prebogatoj. Toliko su je krali i pljačkali, a još ima!

I da završimo. Pipin Mali je imao sina koji se zvao Karlo Veliki. Bio veći i značajniji od Pipina Malog. Siniša Mali je u senci Aleksandra. Velikog Aleksandra, koga doduše ne možemo zvati velikim. Već postoji Aleksandar Veliki. I kako da nazovemo ovog Aleksandra kome Mali laska? Predlažem Napredni! Po stranci. Čak i da ime nije adekvatno, ko te pita. Mi ne pridajemo pažnju imenu, pridevu demokratski ili nacionalni, socijaldemokratija ili liberalno često znače potpuno suprotno u praksi. Pa, kod nas mnogi još uvek pate za zlikovcem i sećaju ga se s nostalgijom. Tito im bio dobar. Odgovorno tvrdim: vreme Druga Tita nije izminulo!

Miodrag Tasić