Џентлмени, стари гд(ј)е сте?

Озбиљност у раду Градоначелника Ниша најјасније се види у 303. ребалансу буџета у његовом мандату. Средином марта 2012. потписан је споразум о ненападању између Милоша Симоновића (ДС), Бранислава Јовановића (УРС), Милета Илића (СПС) и Зорана Перишића (СНС). Црна тројка као власт. Перишић као црна овца опозиције, ДСС по обичају беше необавештен а СРС оценише ово као први геј брак у Нишу између Симоновића и Перишића, кум је био Бана а матичар Миле.

Како је споразум говорио о толеранцији и култури дијалога власти и опозиције новинари то назваше „пакт о ненепадању са џентлменским манирима“. Љубав и страст која се развијала у пицерији и кафицу између префригане младе из добре жуте куће озбиљно је инфицирала неискусног младожењу с` мустаћи Зоћу. Толико га је тресла љубавна грозница да он одмах заборави своју крилатицу „Извршићу демонтажу система који је уназадио овај град“ и поче да бунца. У говору поводом именовања на место градоначеника толико је хвалио Симоновића, чак изусти да би био луд да се не саветује са њим. Још му и обећа да ће остати на месту председника Радничког. Просто му би жао што смени тако „финог“ човека. Частио је заљубљени Зоћа и матичара му Милета са десет одборника, Клиничким центром и Југоистоком. Кума Банета са једанаест одборника частио је и Дирекцијом за изградњу град, Пчелицом, Аеродромом, Медианом.... 

Платио је куму и за све изведене ране радове док је био са младом. Својих седамнаест напредних рођака частио ситним колачима. Како пијани сватови џентлменски споразум претворише у нечисту крв и растурише златан брак. Млада и сведоци префригани, неискусног мужика одвојише од напреден му фамилије. Малом Зоћи све њихово му беше слатко и лепо а својих поче да се стиди. Ал не бива, одмах после прве ноћи почеше с` побачајима никако да им стасају за директоре топлане, водовода, Топонице, позоришта, туристичке организације Ниша. Татина распуштена деца почеше да прете новинарима па су на крају морали да интервенишу тетка Зока министрака и ујча Баја чарапан.

Да очврсну момче, предложише га за Представника сталне конференције градова. Кад ете ти пакост, победи га напреднији Бошњак из Зрењанина. Ујче Бата зове Кнежевића да Бошкић због места државног секретара одустане јер Зоћа пати што губи. Срећа што се пробија кроз напредну фамилију кратко је трајала. Јер полиција навата снајку Милоша у биоскопу са глумцем Лепим Лазом. Тада шездесет један сват, све одборници, нађоше се у чуду.  Жене се саире, намештају мараме као не виде бруку, а мужи га подмашују како има јак ударац и чврсту већину. Међутим пијано момче опет продрма полиција и ухапси му кума и први ред гости (Банану, Брешковића, Јањића, Новаковића и Влајковића). Љут што га родбина не прихвата, а што га матичар није лепо упознао са брачним обавезама, Зоћа растури први нишки џентлменски споразум. Та вест стиже до Бајчетине у Чича Томину колибу, који већ беше љут што већ три године Зоћа од мустаћи не може да направи брци. 

Чича Тома му посла Брицу Зобеницу и Станојка Васпитачицу. Како се у Нишу не памти оваква свадба где је половина гостију пијана, а половина у затвору на крају дође и државни ревизор Раденце Мувало да сведе рачун. Ухвати се Раденце за главу када види да преко ћевапчића не може да опере, до првог јуна, крш и лом који је затекао у Нишу. На крају овај цех или ће да плати рођак из Америке Аца, он све рачуне и одговорност преузима на себе али их не плаћа или ће нејаки Зоћа као последњи џентлмен у октобру сам да се преда!?

Драге Нишлије имали сте срећу да вас задњих двадесет година овакви џентлмени оноде и у Европску унију воде. 

Што би рекла Габи Новак: '' Мало ријечи треба кад се воли".

Текст и фотографија дело аутора блога .(Име аутора познато редакцији)