Изборна трка XI

Верујем да је људима преко главе коалиција, група грађана, усрећитеља и сличних који нас свакодневно "бомбардују" на свим могућим телевизијским каналима, гледају нас с висине окачени по трафо станицама, бандерама, излозима локала, са штрокавих фасада соцреалистичких вишеспратница, саобраћајних знакова...

Да видимо шта је остало да се помене? Партија за демократско деловање - Риза Халими, Група грађана "Патриотски фронт" - Борис Пелевић, Доста је било - Саша Радуловић, Трећа Србија, Листа националних заједница - Емир Елфић, Коалиција свих народа и народности!

Дакле, избори следе, а на изборима све бољи од бољега. Риза Халими би могао да постане министар у будућој влади. Зашто да не? Да ли неко верује да није било и горих од њега до сада у министарским фотељама? У Србији влада незамислива демократија. Чак и за највише државне функције није потребно бити стручан, добронамеран или поштен поготову, не мора чак ни да воли земљу у којој живи и која му је пружила исти тај положај. Значи, не мора бити патриота да би дошао на власт. Стога су шансе "Патриотског фронта" мале. Јер овде нити се зна ко је патриота а ко не, нити је патриотизам на цени. Веће су шансе улизица, увлакивача, полтрона и превртача. Политичка сцена у Србији најбољи је доказ да стара мудрост да се не могу сложити рогови у врећи, у ствари је глупост. У следећем скупштинском сазиву наћи ће се некадашњи љути ривали, противници, чак и најжешћи непријатељи, али сада наједном истомишљеници. Појединци су за две деценије политичког деловања променили десетак странака, а о политичким ставовима ни броја се не зна, све док нису пронашли елдорадо у тренутно најјачој партији. Скупштински мандат даје неслућене привилегије у осиромашеној и духовно, цивилизацијски и морално опустошеној земљи!

Доста је било, мисле наивни. Није, нажалост. Нама не требају нова лица. Стари су се доказали. Сви они што су усрећивали свих ових година, запошљавали, отварали фабрике, ауто-путеве, мостове, унапређивали пољопривреду, спроводили транзицију, приватизацију, довели државу докле су је довели, а потом исти ти вадили нас из кризе, треба и даље да владају. Сада знају где су грешили и грешке више не може бити. Они не могу да погреше, али народ може и хоће. Сигуран сам да ће народ дати глас баш онима које је упознао за све ове протекле деценије. И не треба народ после да се жали. Након избора нема кајања!

Националне мањине и мањинске заједнице су можда и решење за Србију. Много је Срба који и данас пате за највећим сином наших народа и народности. Тај је владао гвозденом руком и био један од најдуговечнијих српских владара. Данас би и сам био припадник мањинске заједнице. Чудно да се Срби не буне против страног владара, али своје не могу очима да виде. Ретко ког српског владара из сопствене нације Срби нису убили или збацили пучем, док странце који њима владају као да обожавају. И што дуже њихови владари управљају државом, странаца се све чешће и са све већом носталгијом сећају. Како је кренуло многи би Немце молили да нас окупирају. Међутим, данас се окупација врши економским подјармљивањем. Ми смо одавно окупирани, само нам то још није јасно предочено!

Миодраг Тасић