Izborna trka XI

Verujem da je ljudima preko glave koalicija, grupa građana, usrećitelja i sličnih koji nas svakodnevno "bombarduju" na svim mogućim televizijskim kanalima, gledaju nas s visine okačeni po trafo stanicama, banderama, izlozima lokala, sa štrokavih fasada socrealističkih višespratnica, saobraćajnih znakova...

Da vidimo šta je ostalo da se pomene? Partija za demokratsko delovanje - Riza Halimi, Grupa građana "Patriotski front" - Boris Pelević, Dosta je bilo - Saša Radulović, Treća Srbija, Lista nacionalnih zajednica - Emir Elfić, Koalicija svih naroda i narodnosti!

Dakle, izbori slede, a na izborima sve bolji od boljega. Riza Halimi bi mogao da postane ministar u budućoj vladi. Zašto da ne? Da li neko veruje da nije bilo i gorih od njega do sada u ministarskim foteljama? U Srbiji vlada nezamisliva demokratija. Čak i za najviše državne funkcije nije potrebno biti stručan, dobronameran ili pošten pogotovu, ne mora čak ni da voli zemlju u kojoj živi i koja mu je pružila isti taj položaj. Znači, ne mora biti patriota da bi došao na vlast. Stoga su šanse "Patriotskog fronta" male. Jer ovde niti se zna ko je patriota a ko ne, niti je patriotizam na ceni. Veće su šanse ulizica, uvlakivača, poltrona i prevrtača. Politička scena u Srbiji najbolji je dokaz da stara mudrost da se ne mogu složiti rogovi u vreći, u stvari je glupost. U sledećem skupštinskom sazivu naći će se nekadašnji ljuti rivali, protivnici, čak i najžešći neprijatelji, ali sada najednom istomišljenici. Pojedinci su za dve decenije političkog delovanja promenili desetak stranaka, a o političkim stavovima ni broja se ne zna, sve dok nisu pronašli eldorado u trenutno najjačoj partiji. Skupštinski mandat daje neslućene privilegije u osiromašenoj i duhovno, civilizacijski i moralno opustošenoj zemlji!

Dosta je bilo, misle naivni. Nije, nažalost. Nama ne trebaju nova lica. Stari su se dokazali. Svi oni što su usrećivali svih ovih godina, zapošljavali, otvarali fabrike, auto-puteve, mostove, unapređivali poljoprivredu, sprovodili tranziciju, privatizaciju, doveli državu dokle su je doveli, a potom isti ti vadili nas iz krize, treba i dalje da vladaju. Sada znaju gde su grešili i greške više ne može biti. Oni ne mogu da pogreše, ali narod može i hoće. Siguran sam da će narod dati glas baš onima koje je upoznao za sve ove protekle decenije. I ne treba narod posle da se žali. Nakon izbora nema kajanja!

Nacionalne manjine i manjinske zajednice su možda i rešenje za Srbiju. Mnogo je Srba koji i danas pate za najvećim sinom naših naroda i narodnosti. Taj je vladao gvozdenom rukom i bio jedan od najdugovečnijih srpskih vladara. Danas bi i sam bio pripadnik manjinske zajednice. Čudno da se Srbi ne bune protiv stranog vladara, ali svoje ne mogu očima da vide. Retko kog srpskog vladara iz sopstvene nacije Srbi nisu ubili ili zbacili pučem, dok strance koji njima vladaju kao da obožavaju. I što duže njihovi vladari upravljaju državom, stranaca se sve češće i sa sve većom nostalgijom sećaju. Kako je krenulo mnogi bi Nemce molili da nas okupiraju. Međutim, danas se okupacija vrši ekonomskim podjarmljivanjem. Mi smo odavno okupirani, samo nam to još nije jasno predočeno!

Miodrag Tasić