Јавни и остали сервиси

Поред осталих и телевизор. Мада је телевизор, изгледа, на првом месту тих цивилизацијских новотарија. Мислим, од свега што би требало да поседујемо у овим смутним и несрећним временима, то омиљено „огледало у свет“ ипак је већини колико- толико доступно. Тако да нам време најчешће пролази у седењу у соби и упорном буљењу у „мали екран.“

Просечан тв гледалац протраћи дневно пет сати испред телевизора. А има се шта и погледати. Ето, управо смо успешно испратили велики цивилизацијски догађај за земљу Србију. Прајд, што би значило парада поноса, ваљда? Добисмо и похвале од Европе, Америке, Штефан Филе, главом и брадом лично, не може речима да опише дивљење! Неколико стотина поносних шетача прошетало је центром Београда. За њихову сигурност и безбедност бринула се шачица полицајаца, неких седам хиљада специјалаца, добро наоружаних и опремљених транспортерима, хеликоптерима, камионима с воденим топовима. Међутим, непотребна сила. Углавном је прошло да боље бити не може, и смеши се Европска унија! Додуше, не одмах. У следећих пет година нема пријема нових чланица у Унију, али дан после тога може. Чим прије, што би рекао почивши друг Тито!

И баш на дан параде Јавни сервис репризира дечју серију „Полетарац“. Серија је снимана пре више деценија. Некада су деца учена корисним стварима за живот. Чувени глумац Миодраг Петровић Чкаља говори како су се музле краве у детињству друга Тита, а како данас. Или како се некада жњело, ручно, свакако, а данас, то пре четрдесет и кусур година, жање се комбајнима! Неки тада млади певачи и забављачи, из групе „Седморица младих“ кроз песму говоре с ким се СФР Југославија граничи. Италија, Грчка, Албанија..., и за сваког суседа имају само речи хвале. На крају онај носати пева буквално овако:

Наша земља може живети без бриге,
Окружена је пријатељима!

Сад тек схватам колико су мудри и далековиди били сви они уредници, водитељи, глумци, па политичари, јавни  и остали радници. Нерадника у то време није било.

На крају „Полетарца“ Чкаља беседи деци о детињству вољеног Тита. Јожа, како га из милоште зове, чувао је стоку око реке Сутле. То је на граници Хрватске и Словеније. Хрватска и словеначка деца су се тукла. Још није наступило време Братства и јединства. И Јожа је стално побеђивао. Увек би некоме из супротног табора разбио главу!

Такве корисне информације данашњој деци пружа Јавни сервис Србије!

Иначе, и овај сервис грађана Србије, исто као и друге, само приватне телевизије, свакодневно увесељавају верне гледаоце мислима и саветима америчког амбасадора, најпре, али и порукама разних емисара из фамозне Уније, невладиног сектора, онда апелима за штедњу, борбом против корупције и криминала, непрекидним финансијским подухватима, запошљавањем, информацијама о новим и новим инвеститорима.

Лично стрепим због забринутости „западних пријатеља“ посетом руског председника Путина Србији. Филантропи са Запада би волели да откажемо Путинов долазак. Чак нам замерају и што им се нисмо придружили у санкцијама против Русије. Тихо провејава и блага претња да би због те посете и војне параде која се припрема наше руководство могло зарадити жути картон. Може и глава да их заболи због тога!

Све је могуће. Силна је западна демократија. Моћна. Можда збиља српско руководство и заболи глава, али већину српског народа због тих пригушених претњи заболеће један други орган!

Миодраг Тасић