Осврт: У сусрет изборима III

Уосталом, ова најпривлачнија забава за грађане државе Србије и не кошта превише. Ако је веровати објективној штампи и још објективнијим телевизијама. Тај незнатни трошак лако је надоместити. Акциза  на бензин, акциза на кафу, алкохол, цигарете. Која такса, нови порез, и тако то. Све у служби напретка милог нам народа!

Додуше, ја као лаик по овим питањима, предложио бих да избора уопште и не буде. Они поменути објективни, непристрасни медији предвиђају победу једног кандидата у првом кругу. Још непристраснији и добро проверени аналитичари, (проверени зато што нас годинама усрећују својим анализама и тумачењима, мада ретко када погоде то што анализирају) тврде да тај кандидат располаже између 55 - 60% подршке бирачког тела. Па, када је већ тако, чему трошак и непотребно расипање енергије? Боље да се сви посветимо раду, очувању Косова и Метохије, убрзању пута ка ЕУ, отварању поглавља...

Исто тако, видимо да и након три деценије парламентарног живота у Србији, једни исти људи коло воде. Николић, Шешељ, Вучић, Дачић, Вулин. Хоће ли се нешто изменити после ових избора?

Кажем, ми лаици много тога не капирамо. Изгледа да у овој земљи није дозвољено имати више кандидата за изборе. Требало би само једног предложити и њега гласати. Као у доба незаборавног "друга Тита!" Чим се неко кандидује за председника Србије, одмах стижу реакције из најбројније странке. Потом и од њених сателита; те, тај кандидат је лопов, лажов, није радио свој посао, сад се види ко је он стварно био. Ипак је комунизам пустио дубоке корене у Србији!

Не схватам с колико срџбе су се обрушили и на тренутног председника. А баш захваљујући победи тог човека над другом Борисом Тадићем, сви ови што пљују по њему ту су где су. Зашто се Тома Николић не би могао поново кандидовати за председника Србије? Човек је из Шумадије. Из срца Србије. Разуме потребе и жеље свог народа. Трудио се колико је могао. Нешто је и урадио. Спречио Тачија да уведе Косово у Унеско, продубио пријатељство с Кином, Русијом. Лобирао по свету за интересе своје земље, давао одликовања и стицао савезнике. И да је мало урадио, бар није упропастио. На крају, никако најмање важно. Човек је нешто и конкретно радио у животу. Има радни стаж. А ови што га нападају?

Није лепо од друга Дачића и друга Вулина да понижавају првог човека у Србији. Да појасним. Дачић, Вулин, Драшковић, Тадић, нипошто ми нису другови. Ја бирам друштво. Они су  по свом комунистичком наслеђу, комунистичком педигреу и даље другови. Тако се понашају. Да би били господа, морате имати манире. Одмереност, достојанство, углађеност, одговорност за поступке и за изговорену реч, то је одлика господина. Није довољно скупо одело, мада не знам одакле паре за та одела? Ако је тачно да им је плата око сто хиљада динара!

Такође бих предложио забрану електронских медија. Бар док избори прођу. Ако све телевизије, радио станице, све новине, премда понешто из тог миљеа не треба називати новинама, говоре и пишу само позитивно, електронски медији убацују клипове у точкове нашег развоја. Трују омладину. Зато што омладина прати те новотарије. Пензионери, трудбеници, хоћу рећи радници, сељаци и поштена интелигенција су на бранику Отаџбине и напретка. Боре се за ово што управо имамо. Саботерима баш то не ваља. Ово што имамо. Они би хтели да имамо оно што немамо. Што други имају. Е, па, не може. Једна бивша предизборна парола гласила је: С нама нема неизвесности. Тако је и данас. Све је јасно!