Osvrt: U susret izborima III

Uostalom, ova najprivlačnija zabava za građane države Srbije i ne košta previše. Ako je verovati objektivnoj štampi i još objektivnijim televizijama. Taj neznatni trošak lako je nadomestiti. Akciza  na benzin, akciza na kafu, alkohol, cigarete. Koja taksa, novi porez, i tako to. Sve u službi napretka milog nam naroda!

Doduše, ja kao laik po ovim pitanjima, predložio bih da izbora uopšte i ne bude. Oni pomenuti objektivni, nepristrasni mediji predviđaju pobedu jednog kandidata u prvom krugu. Još nepristrasniji i dobro provereni analitičari, (provereni zato što nas godinama usrećuju svojim analizama i tumačenjima, mada retko kada pogode to što analiziraju) tvrde da taj kandidat raspolaže između 55 - 60% podrške biračkog tela. Pa, kada je već tako, čemu trošak i nepotrebno rasipanje energije? Bolje da se svi posvetimo radu, očuvanju Kosova i Metohije, ubrzanju puta ka EU, otvaranju poglavlja...

Isto tako, vidimo da i nakon tri decenije parlamentarnog života u Srbiji, jedni isti ljudi kolo vode. Nikolić, Šešelj, Vučić, Dačić, Vulin. Hoće li se nešto izmeniti posle ovih izbora?

Kažem, mi laici mnogo toga ne kapiramo. Izgleda da u ovoj zemlji nije dozvoljeno imati više kandidata za izbore. Trebalo bi samo jednog predložiti i njega glasati. Kao u doba nezaboravnog "druga Tita!" Čim se neko kandiduje za predsednika Srbije, odmah stižu reakcije iz najbrojnije stranke. Potom i od njenih satelita; te, taj kandidat je lopov, lažov, nije radio svoj posao, sad se vidi ko je on stvarno bio. Ipak je komunizam pustio duboke korene u Srbiji!

Ne shvatam s koliko srdžbe su se obrušili i na trenutnog predsednika. A baš zahvaljujući pobedi tog čoveka nad drugom Borisom Tadićem, svi ovi što pljuju po njemu tu su gde su. Zašto se Toma Nikolić ne bi mogao ponovo kandidovati za predsednika Srbije? Čovek je iz Šumadije. Iz srca Srbije. Razume potrebe i želje svog naroda. Trudio se koliko je mogao. Nešto je i uradio. Sprečio Tačija da uvede Kosovo u Unesko, produbio prijateljstvo s Kinom, Rusijom. Lobirao po svetu za interese svoje zemlje, davao odlikovanja i sticao saveznike. I da je malo uradio, bar nije upropastio. Na kraju, nikako najmanje važno. Čovek je nešto i konkretno radio u životu. Ima radni staž. A ovi što ga napadaju?

Nije lepo od druga Dačića i druga Vulina da ponižavaju prvog čoveka u Srbiji. Da pojasnim. Dačić, Vulin, Drašković, Tadić, nipošto mi nisu drugovi. Ja biram društvo. Oni su  po svom komunističkom nasleđu, komunističkom pedigreu i dalje drugovi. Tako se ponašaju. Da bi bili gospoda, morate imati manire. Odmerenost, dostojanstvo, uglađenost, odgovornost za postupke i za izgovorenu reč, to je odlika gospodina. Nije dovoljno skupo odelo, mada ne znam odakle pare za ta odela? Ako je tačno da im je plata oko sto hiljada dinara!

Takođe bih predložio zabranu elektronskih medija. Bar dok izbori prođu. Ako sve televizije, radio stanice, sve novine, premda ponešto iz tog miljea ne treba nazivati novinama, govore i pišu samo pozitivno, elektronski mediji ubacuju klipove u točkove našeg razvoja. Truju omladinu. Zato što omladina prati te novotarije. Penzioneri, trudbenici, hoću reći radnici, seljaci i poštena inteligencija su na braniku Otadžbine i napretka. Bore se za ovo što upravo imamo. Saboterima baš to ne valja. Ovo što imamo. Oni bi hteli da imamo ono što nemamo. Što drugi imaju. E, pa, ne može. Jedna bivša predizborna parola glasila je: S nama nema neizvesnosti. Tako je i danas. Sve je jasno!