Све сузе и муке Војислава Коштунице

Ово питање већ се дуже време поставља у јавности. Обзиром да Србија (оно што се зове Ужа Србија) никад није била ни капиталистичка, ни комунистичка, ни партизанска, већ је била своја, специфична. Увек у новијој историји од владавине две династије, неако своја и специфича. На граници Отоманског истока, на граници Аустријског запада.

Смрт Александра Карађорђевића и Други велики рат прекинули сву сву тежњу и сав напредак Србије остављене, по ко зна који пут свом инстикту и борби за самоодржањем! Нисмо ни почели да формирамо грађанско друштво, а оно је већ прекинуто.

Након "ослобођења" 2000-те, нови елан, нова нада! По конструкцији ставри дешава нам се Воја Коштуница, синоним за цивилизовано грађанско, нацинално душтво, којој Србија потпуно природно припада ! Све наде већине од "Круга Двојке", "Круга Славије", "Круга Шумадије" до васцеле Србије биле су уперене у те очи!

Али Воја, није исто што и његови сарадници... Увек неки "Бранковићи" убоги и гладни који никада нису могли да схвате његову поруку ! Гладни и убоги девалвирају све оно што је Воја замислио и што му је било свето! Остављен, несхваћен и сам почиње да прави грешке и показује своју слабост! Борба за Косово, након тога још један ударац отцепљење Црне Горе били су много за овог већ исцрпљеног човека и несхваћеног.

Колика је одговорност Војислава Коштунице за све ово што нам се данас дешава и да ли нас је препустио на милост и немилост "жутима, плавима, црнима" то ће већ историја показати.

Оно што се види и осећа данас је тај "губитак" препуштење Србије "које коме" ! Како народ каже " Дошли дивљи, истерали питоме ".

Данас имамо нове "вековне пријатеље" имао комунисте трнсформисане у десничаре, имамо националисте преобучене у еуропејце. Једно потпуно политичко "лудило" и мешетарење где се... Не зна, ко је коме овде муж, а ко коме жена! (Нушић, Др.).

И враћам се, на то питање, како је Воја могао да нас препусти безнађу, кад је врло добро знао какав је менталитет нашег народа и како ће ставари да се одвијају ! Да ли је Воја одговран или не, то је ствар историје. Али сигурно један део Србије неће му никад опростити без обзира на његове разлоге напуштања извршне власти. Познато је да он има, чак и дан данас огромну подршку и поштовање западних "пријатеља" (тако омиљена реч), али неискоришћену!.

И, не рони "Сузе само Воја" за Србијом, сузе рони и Србија за Војиним одсуством храбрости уз сво поштовање намере, воље и дела. Ипак нас је оставио на цедилу, бар тако гледа онај "прости сељак", а и не може другачије јер је веровао . А, данас коме да верује... верује само у оних просечних три хектара своје земље и у небо...

И опет Србија на почетку, по ко зна који пут. опет нови "пријатељи Обреновићеви", а генерације стасају и стасају, а родитељи на почетку! Ко смо и шта смо? Обреновићеви, Кара Петровићи, не знамо ни ми сами. И тако опет у кругу... 

Да ли је Воја био у праву, остаје да нам сам он каже.