10.000 деце једе једном дневно

Главни донатор народних кухиња у претходном периоду била је Влада Србије, преко Министарства за рад и социјална питања, навео је директор ЦКС додајући да су други важан донатор биле локалне самоуправе, које су обезбеђивале и новчана средства и средства у храни.

Како је објаснио, број корисника народних кухиња зависи од количине обезбеђених средстава, а постоји потреба за још већим средствима, чиме би се повећао број корисника, а можда и оброка.

Број оброка у једној средини не може да се повећа, уколико се њихов број не повећа и у другим срединама, рекао је Радовановић, додајући да то ко ће бити корисник народне кухиње одређују центри за социјални рад и ЦКС, на основу јасних критеријума.

У јавности се често чују идеје појединих донатора да „ад хок“ направе народну кухињу, навео је Радовановић и додао да није решње ако би оне биле отворене неколико месеци и људи се навикли на њих, а да се након тога прекине тај програм и да сви који су били окренути према њему остану без јединог оброка.

Једини оброк који има у току дана 12-годишња Катарина из Заплањске Топонице у Гаџином Хану добија из народне кухиње, баш као и њена три брата и родитељи, који нигде не раде.

Катаринин отац (46) је срчани болесник, мајка (44) је скоро имала операцију и обоје дуго не раде, а како каже Катарина живе од народне кухиње и помоћи Црвеног крста.

„Немамо услова. Добијамо храну пет дана недељно, од понедељка до петка, један оброк дневно. Само то. Ужасно се осећам због тога, јер волим да се дружим, али на овакав начин не“, искрена је Катарина, која је додала да им помоћ пружају комшије.

Катарина је до сада на мору била два пута, а у Баошићима, у одмаралишу ЦКС „Криста Ђорђевић“, где је боравила као дете корисник народних кухиња, јој се свиђа јер има доста другара, са којима се дружи, иде на плаже, учествује у филмској радионици, у којој је научила да слика и снима.

И 12-годишња Анђела из села Тасковићи, код Гаџиног Хана, једини оброк током дана добија из народне кухиње, баш као и њени родитељи, баба, деда и две млађе сестре са којима живи.

Ни Анђелин отац (38), ни мајка (26) нису запослени, отац је радио у једној фирми у Нишу која је затворена, а мајка никада није радила.

Каже да јој је довољан један оброк дневно, да није гладна, да им понекад помажу комшије, и да су навикли на услове у којима се први пут једе око 14 сати, а део оброка оставља за касније.

У народним кухињама добијају пасуљ, пиринач, кромпир…, пет дана у недељи, а преко викенда, како је Анђела навела, једу оно што остане током седмице.

„Ми много не једемо“, искрена је Анђела, која сматра да у народним кухињама треба да се обезбеде бар два оброка дневно.

Анђела никад раније није била на мору, највише јој се свиђа да буде на плажи, а током боравка у Баошићима научила је да плива за шта ће добити и заслужену диплому. У летовалишту у близини Херцег Новог је, како каже, научила да користи фотоапарат, да снима и слика.

Програм народних кухиња се у Србији реализује од 1992. године, започет је у Београду, из локалне донације, са 2.000 оброка за социјално најугроженије грађане, а до 2003. године програм се реализовао захваљујући међународним донацијама.

Од 2003. године у програм народних кухиња се укључила и Влада Србије, а од септембра 2009. године у подршку програму укључили су се и министарства рада и социјалне политике, пољопривреде, правде и велики број локалних донатора.

Са Министарством рада и социјалне политике, 30. јула 2010. године, ЦКС је потписао Споразум о употреби средстава текуће буџетске резерве у висини од 32 милиона динара, за набавку десет основних прехрамбених артикала – брашно, уље, пиринач, пасуљ, тестенине, месне конзерве, конзерве ђувеча, грашка, бораније и зачина, и то за 19 народних кухиња у најсиромашнијим општинама у Србији у којима се храни 8.550 корисника.

Према подацима ЦКС, од јануара до децембра 2010. године припремљено је и дистрибуирано 3.727.874 оброка.