10.000 dece jede jednom dnevno

Glavni donator narodnih kuhinja u prethodnom periodu bila je Vlada Srbije, preko Ministarstva za rad i socijalna pitanja, naveo je direktor CKS dodajući da su drugi važan donator bile lokalne samouprave, koje su obezbeđivale i novčana sredstva i sredstva u hrani.

Kako je objasnio, broj korisnika narodnih kuhinja zavisi od količine obezbeđenih sredstava, a postoji potreba za još većim sredstvima, čime bi se povećao broj korisnika, a možda i obroka.

Broj obroka u jednoj sredini ne može da se poveća, ukoliko se njihov broj ne poveća i u drugim sredinama, rekao je Radovanović, dodajući da to ko će biti korisnik narodne kuhinje određuju centri za socijalni rad i CKS, na osnovu jasnih kriterijuma.

U javnosti se često čuju ideje pojedinih donatora da „ad hok“ naprave narodnu kuhinju, naveo je Radovanović i dodao da nije rešnje ako bi one bile otvorene nekoliko meseci i ljudi se navikli na njih, a da se nakon toga prekine taj program i da svi koji su bili okrenuti prema njemu ostanu bez jedinog obroka.

Jedini obrok koji ima u toku dana 12-godišnja Katarina iz Zaplanjske Toponice u Gadžinom Hanu dobija iz narodne kuhinje, baš kao i njena tri brata i roditelji, koji nigde ne rade.

Katarinin otac (46) je srčani bolesnik, majka (44) je skoro imala operaciju i oboje dugo ne rade, a kako kaže Katarina žive od narodne kuhinje i pomoći Crvenog krsta.

„Nemamo uslova. Dobijamo hranu pet dana nedeljno, od ponedeljka do petka, jedan obrok dnevno. Samo to. Užasno se osećam zbog toga, jer volim da se družim, ali na ovakav način ne“, iskrena je Katarina, koja je dodala da im pomoć pružaju komšije.

Katarina je do sada na moru bila dva puta, a u Baošićima, u odmarališu CKS „Krista Đorđević“, gde je boravila kao dete korisnik narodnih kuhinja, joj se sviđa jer ima dosta drugara, sa kojima se druži, ide na plaže, učestvuje u filmskoj radionici, u kojoj je naučila da slika i snima.

I 12-godišnja Anđela iz sela Taskovići, kod Gadžinog Hana, jedini obrok tokom dana dobija iz narodne kuhinje, baš kao i njeni roditelji, baba, deda i dve mlađe sestre sa kojima živi.

Ni Anđelin otac (38), ni majka (26) nisu zaposleni, otac je radio u jednoj firmi u Nišu koja je zatvorena, a majka nikada nije radila.

Kaže da joj je dovoljan jedan obrok dnevno, da nije gladna, da im ponekad pomažu komšije, i da su navikli na uslove u kojima se prvi put jede oko 14 sati, a deo obroka ostavlja za kasnije.

U narodnim kuhinjama dobijaju pasulj, pirinač, krompir…, pet dana u nedelji, a preko vikenda, kako je Anđela navela, jedu ono što ostane tokom sedmice.

„Mi mnogo ne jedemo“, iskrena je Anđela, koja smatra da u narodnim kuhinjama treba da se obezbede bar dva obroka dnevno.

Anđela nikad ranije nije bila na moru, najviše joj se sviđa da bude na plaži, a tokom boravka u Baošićima naučila je da pliva za šta će dobiti i zasluženu diplomu. U letovalištu u blizini Herceg Novog je, kako kaže, naučila da koristi fotoaparat, da snima i slika.

Program narodnih kuhinja se u Srbiji realizuje od 1992. godine, započet je u Beogradu, iz lokalne donacije, sa 2.000 obroka za socijalno najugroženije građane, a do 2003. godine program se realizovao zahvaljujući međunarodnim donacijama.

Od 2003. godine u program narodnih kuhinja se uključila i Vlada Srbije, a od septembra 2009. godine u podršku programu uključili su se i ministarstva rada i socijalne politike, poljoprivrede, pravde i veliki broj lokalnih donatora.

Sa Ministarstvom rada i socijalne politike, 30. jula 2010. godine, CKS je potpisao Sporazum o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve u visini od 32 miliona dinara, za nabavku deset osnovnih prehrambenih artikala – brašno, ulje, pirinač, pasulj, testenine, mesne konzerve, konzerve đuveča, graška, boranije i začina, i to za 19 narodnih kuhinja u najsiromašnijim opštinama u Srbiji u kojima se hrani 8.550 korisnika.

Prema podacima CKS, od januara do decembra 2010. godine pripremljeno je i distribuirano 3.727.874 obroka.