Државу тужило 220.000 људи

Ново тело имаће око 150 запослених и наследиће чак 220.000 предмета!

Због тога ће, како сада ствари стоје, упркос обећањима власти да неће бити примани нови државни службеници, правобранилаштво морати да „појача редове“. Све ово озваничиће нови закон о правобранилаштву, чији је нацрт до понедељка на јавној расправи, после чега коначан предлог иде на Владу, па пред посланике.

„Србија после 22 године добија закон, јер је актуелни донет 1991.“, каже за „Новости“ шеф радне групе за израду закона Влада Давидовић.

„Њиме ће бити редефинисан положај правобранилаштва. Влада је уочила вишедеценијску небригу када је у питању заштита државне имовине и зато се оснива нов орган.“

Да је правобранилаштво до сада истински бринуло о државној својини, као самостални орган који је по закону имао независност, борило би се против пљачкашких приватизација. Оно се, међутим, ниједном није супротставило политичкој вољи ниједне власти, као што никад није искористило ни законску могућност да поднесе регресну тужбу против функционера који су нанели држави непроцењиву штету и да тражи надокнаде.

А многи функционери и државни службеници оштетили су до сада за милионске износе сиромашну државу. Само прошлогодишње накнаде за неосновани притвор за око 500 људи који су противзаконито тамновали биле су 138 милиона динара! И нико није одговарао за штету.

Нису гоњени ни кривци за тужбе које је против државе поднело око 20.000 пољопривредника због неисплаћених субвенција, које су „обећане“ Уредбом у време министра пољопривреде Слободана Милосављевића, а нису исплаћене у време Саше Драгина. Није било тужби ни против оних који су омогућили „черупање“ српских предузећа и намерно гурање у стечај. Примера је безброј.

Убудуће, Државно правобранилаштво имаће законску обавезу да покрене поступак против неодговорног министра или другог функционера, и да о томе обавести Владу, Министарство правде и орган у ком је функционер. Рецимо, ако бизнисмен Миле Драгић заиста добије одштету коју тражи, пола милијарде долара, на колико цени директну штету због судског процеса и притвора, где је на крају ослобођен, правобранилаштво ће морати да гони кривце због којих му је пропао бизнис.

Правобранилаштво иначе није криво за спорове које је изгубило због грешака државних функционера, али замерке му се стављају јер у многим случајевима када је могло, није предлагало нагодбу. Тако, када су видели да држава губи спорове против сељака, могли су осталима да понуде поравнање, а не да плаћамо и судске трошкове и камату.

Иста ствар је и са тужбама против Србије у Стразбуру. Наш заступник никада није, иако је било јасно да ћемо изгубити спор, предложио оштећенима нагодбу. Тако смо дошли не само у сам светски врх по броју представки против државе, већ смо, гледајући број негативних пресуда, постали држава у којој се крше људска права. Зато ће нас убудуће у Стразбуру заступати заменик државног правобраниоца, који ће потом у Београду полагати рачуне за свој рад.

Самосталност на испиту

Из редова правобранилаца током јавне расправе чуле су се примедбе зато што ће изгубити самосталност и независност. Законодавац, пак, каже да је њихова самосталност била формална и да је нису користили да би заштитили државну имовину. Зато је држава решила да сама успостави контролу над одбраном својих интереса.