Državu tužilo 220.000 ljudi

Novo telo imaće oko 150 zaposlenih i naslediće čak 220.000 predmeta!

Zbog toga će, kako sada stvari stoje, uprkos obećanjima vlasti da neće biti primani novi državni službenici, pravobranilaštvo morati da „pojača redove“. Sve ovo ozvaničiće novi zakon o pravobranilaštvu, čiji je nacrt do ponedeljka na javnoj raspravi, posle čega konačan predlog ide na Vladu, pa pred poslanike.

„Srbija posle 22 godine dobija zakon, jer je aktuelni donet 1991.“, kaže za „Novosti“ šef radne grupe za izradu zakona Vlada Davidović.

„Njime će biti redefinisan položaj pravobranilaštva. Vlada je uočila višedecenijsku nebrigu kada je u pitanju zaštita državne imovine i zato se osniva nov organ.“

Da je pravobranilaštvo do sada istinski brinulo o državnoj svojini, kao samostalni organ koji je po zakonu imao nezavisnost, borilo bi se protiv pljačkaških privatizacija. Ono se, međutim, nijednom nije suprotstavilo političkoj volji nijedne vlasti, kao što nikad nije iskoristilo ni zakonsku mogućnost da podnese regresnu tužbu protiv funkcionera koji su naneli državi neprocenjivu štetu i da traži nadoknade.

A mnogi funkcioneri i državni službenici oštetili su do sada za milionske iznose siromašnu državu. Samo prošlogodišnje naknade za neosnovani pritvor za oko 500 ljudi koji su protivzakonito tamnovali bile su 138 miliona dinara! I niko nije odgovarao za štetu.

Nisu gonjeni ni krivci za tužbe koje je protiv države podnelo oko 20.000 poljoprivrednika zbog neisplaćenih subvencija, koje su „obećane“ Uredbom u vreme ministra poljoprivrede Slobodana Milosavljevića, a nisu isplaćene u vreme Saše Dragina. Nije bilo tužbi ni protiv onih koji su omogućili „čerupanje“ srpskih preduzeća i namerno guranje u stečaj. Primera je bezbroj.

Ubuduće, Državno pravobranilaštvo imaće zakonsku obavezu da pokrene postupak protiv neodgovornog ministra ili drugog funkcionera, i da o tome obavesti Vladu, Ministarstvo pravde i organ u kom je funkcioner. Recimo, ako biznismen Mile Dragić zaista dobije odštetu koju traži, pola milijarde dolara, na koliko ceni direktnu štetu zbog sudskog procesa i pritvora, gde je na kraju oslobođen, pravobranilaštvo će morati da goni krivce zbog kojih mu je propao biznis.

Pravobranilaštvo inače nije krivo za sporove koje je izgubilo zbog grešaka državnih funkcionera, ali zamerke mu se stavljaju jer u mnogim slučajevima kada je moglo, nije predlagalo nagodbu. Tako, kada su videli da država gubi sporove protiv seljaka, mogli su ostalima da ponude poravnanje, a ne da plaćamo i sudske troškove i kamatu.

Ista stvar je i sa tužbama protiv Srbije u Strazburu. Naš zastupnik nikada nije, iako je bilo jasno da ćemo izgubiti spor, predložio oštećenima nagodbu. Tako smo došli ne samo u sam svetski vrh po broju predstavki protiv države, već smo, gledajući broj negativnih presuda, postali država u kojoj se krše ljudska prava. Zato će nas ubuduće u Strazburu zastupati zamenik državnog pravobranioca, koji će potom u Beogradu polagati račune za svoj rad.

Samostalnost na ispitu

Iz redova pravobranilaca tokom javne rasprave čule su se primedbe zato što će izgubiti samostalnost i nezavisnost. Zakonodavac, pak, kaže da je njihova samostalnost bila formalna i da je nisu koristili da bi zaštitili državnu imovinu. Zato je država rešila da sama uspostavi kontrolu nad odbranom svojih interesa.