Исповест врањске проститутке(II): Била сам на услузи декици који је имао 82 године

- Размишљала сам, ако се супроставим изгубићу посао. Било је јутро, попили смо мало више. Поред мене, газдарица, њен супруг и клијент Албанац.

Требало је да ја одрадим посао, али гост је запео да повали газдарицу.

Смех је прекинуо супруг од газдарице речима: «Дај 250 евра и имаш 15 минута на располагању»!

Изашли смо напољу, запалили цигарете. Шетао је нервозно. Након 15 минута ставио је новац у џеп и хладно са газдарицом отишао кући – прича Барбара.

Газдиричин супруг о свему је одлучивао, али Барбара је држала до своје слободе од које се није офајдила.

- Почела сам да наплаћујем од 25 до 50 евра, али сам ноћу, имала и по петорицу муштерија. Услуге су сведене на 20 минута. Зарађивала сам супер.

Никад више лове нисам имала, али никад је нисам задржала. Увек бих се, у међувремену, заљубила у неког кретена. Фолирајући ме узео би ми сву уштеђевину.

А, колико пута сам се зарицала да ћу штедети за сина, који је већ пошао у основну школу. Џаба, уживање у сексу надјачало је свако комерцијално размишљање.

Газдарица, за разлику од мене, зарађивала је и по 2.000 до 3.000 евра месечно. Ја, од 1.000 никад више.

Цене њених услуга биле су минимум 200 евра, па навише. Њену пожуду и похоту усмеравао је супруг батнама. Када би приметио да мањка новца пребијао је као кучку.

Да није то радио не би мењао кола сваке године, и то стране марке, потом кућа на два страта, унутра «од попа уво».

Нису знали колико су злата на себи имали. Деца су им била велика, син и ћерка студенти, имали су свој стан, кола – каже Барбара.

Све је то зарађено на проституцији, газдаричиној и њеној. Пет година радила је за њу. Напустила је кад је довела још једну женску, девојку од 18 година.

Радила је, као и она на почетку, за плату. Имала је сталне муштерије, али то није било довољно.

Приходи су се умањили и лудела је. Почеле су да се свађају, дошло је до туче испред кафане. Отишла је, без повратка.

- Захваљујући познаницама, а има их доста које ординирају на друге начине, ушла сам у нови посао проституисања. Е, то је била права ствар.

Биле смо шест у групи. Четири удате, две разведене. Све дрчне на лову, а пре свега на ону ствар.

Једна је била главна. Све се радило преко мобилних телефона и компјутера.

Сваки муштерија морао је да податке, слику, опис, брачно и имовно стање.

Одемо у стан код колегинице шефице и на компјутеру гледамо и одабирамо.

Била сам шворц и бирала сам најбоље плаћене понуде. А највише су плаћали старци. Да, старци у просеку од 70 до 80 година.

Имала сам два случаја где сам се мушки опарила. Код једног самца, који је лежао шлогиран у кревету и имао 74 године, зарадила сам 200 евра.

Задатак је био да се скинем гола и да ме посматра 10 минута. Јадник, онако искривљених устију облизивао је језик.

Други случај је за Риплија. Била сам на услузи декици који је имао 82 године. Као дете у лице, нигде бора, ни трага од попуцалих капилара.

«Поиграј се сине, ништа друго не тражим« - платио је 200 евра за 15 минута игре «хоћу-нећу» - прича Барбара.

Наравно, било је и перверзњака, али на то никад није пристајала. Волела је секс, било нежан, било «кама сутра», то је било у крви. Перверзије, не!

- На то су се одлучивале колегинице и интересантно оне удате. «Да пробамо оно чега се наши мужеви стиде» - говориле су.

У разговору са њима, схватила сам да смо исте крвне групе; похота коју «уморни» мужеви нису могли да задовоље и лова која је пружала лагодности по питању гардеробе, летовања и зимовања и истицања у средини у којој се крећу – истиче Барбара.

Таквих група као њихова има много у Врању. Неке оперишу искључиво у Бујановцу и Прешеву.

- Е, човече, које рибе, па знаш ли да међу њима има са факултетима, разних професија. Мужеви су им угледни грађани овог усраног града – тврди Барбара.

Сада је ситуирана, клијентелу из кафане је одбацила. Ради по највишим стандардима и лепо јој је.

- Ем заодвољство, ем лова - каже Барбара на крају.