Ispovest vranjske prostitutke(II): Bila sam na usluzi dekici koji je imao 82 godine

- Razmišljala sam, ako se suprostavim izgubiću posao. Bilo je jutro, popili smo malo više. Pored mene, gazdarica, njen suprug i klijent Albanac.

Trebalo je da ja odradim posao, ali gost je zapeo da povali gazdaricu.

Smeh je prekinuo suprug od gazdarice rečima: «Daj 250 evra i imaš 15 minuta na raspolaganju»!

Izašli smo napolju, zapalili cigarete. Šetao je nervozno. Nakon 15 minuta stavio je novac u džep i hladno sa gazdaricom otišao kući – priča Barbara.

Gazdiričin suprug o svemu je odlučivao, ali Barbara je držala do svoje slobode od koje se nije ofajdila.

- Počela sam da naplaćujem od 25 do 50 evra, ali sam noću, imala i po petoricu mušterija. Usluge su svedene na 20 minuta. Zarađivala sam super.

Nikad više love nisam imala, ali nikad je nisam zadržala. Uvek bih se, u međuvremenu, zaljubila u nekog kretena. Folirajući me uzeo bi mi svu ušteđevinu.

A, koliko puta sam se zaricala da ću štedeti za sina, koji je već pošao u osnovnu školu. Džaba, uživanje u seksu nadjačalo je svako komercijalno razmišljanje.

Gazdarica, za razliku od mene, zarađivala je i po 2.000 do 3.000 evra mesečno. Ja, od 1.000 nikad više.

Cene njenih usluga bile su minimum 200 evra, pa naviše. Njenu požudu i pohotu usmeravao je suprug batnama. Kada bi primetio da manjka novca prebijao je kao kučku.

Da nije to radio ne bi menjao kola svake godine, i to strane marke, potom kuća na dva strata, unutra «od popa uvo».

Nisu znali koliko su zlata na sebi imali. Deca su im bila velika, sin i ćerka studenti, imali su svoj stan, kola – kaže Barbara.

Sve je to zarađeno na prostituciji, gazdaričinoj i njenoj. Pet godina radila je za nju. Napustila je kad je dovela još jednu žensku, devojku od 18 godina.

Radila je, kao i ona na početku, za platu. Imala je stalne mušterije, ali to nije bilo dovoljno.

Prihodi su se umanjili i ludela je. Počele su da se svađaju, došlo je do tuče ispred kafane. Otišla je, bez povratka.

- Zahvaljujući poznanicama, a ima ih dosta koje ordiniraju na druge načine, ušla sam u novi posao prostituisanja. E, to je bila prava stvar.

Bile smo šest u grupi. Četiri udate, dve razvedene. Sve drčne na lovu, a pre svega na onu stvar.

Jedna je bila glavna. Sve se radilo preko mobilnih telefona i kompjutera.

Svaki mušterija morao je da podatke, sliku, opis, bračno i imovno stanje.

Odemo u stan kod koleginice šefice i na kompjuteru gledamo i odabiramo.

Bila sam švorc i birala sam najbolje plaćene ponude. A najviše su plaćali starci. Da, starci u proseku od 70 do 80 godina.

Imala sam dva slučaja gde sam se muški oparila. Kod jednog samca, koji je ležao šlogiran u krevetu i imao 74 godine, zaradila sam 200 evra.

Zadatak je bio da se skinem gola i da me posmatra 10 minuta. Jadnik, onako iskrivljenih ustiju oblizivao je jezik.

Drugi slučaj je za Riplija. Bila sam na usluzi dekici koji je imao 82 godine. Kao dete u lice, nigde bora, ni traga od popucalih kapilara.

«Poigraj se sine, ništa drugo ne tražim« - platio je 200 evra za 15 minuta igre «hoću-neću» - priča Barbara.

Naravno, bilo je i perverznjaka, ali na to nikad nije pristajala. Volela je seks, bilo nežan, bilo «kama sutra», to je bilo u krvi. Perverzije, ne!

- Na to su se odlučivale koleginice i interesantno one udate. «Da probamo ono čega se naši muževi stide» - govorile su.

U razgovoru sa njima, shvatila sam da smo iste krvne grupe; pohota koju «umorni» muževi nisu mogli da zadovolje i lova koja je pružala lagodnosti po pitanju garderobe, letovanja i zimovanja i isticanja u sredini u kojoj se kreću – ističe Barbara.

Takvih grupa kao njihova ima mnogo u Vranju. Neke operišu isključivo u Bujanovcu i Preševu.

- E, čoveče, koje ribe, pa znaš li da među njima ima sa fakultetima, raznih profesija. Muževi su im ugledni građani ovog usranog grada – tvrdi Barbara.

Sada je situirana, klijentelu iz kafane je odbacila. Radi po najvišim standardima i lepo joj je.

- Em zaodvoljstvo, em lova - kaže Barbara na kraju.