Медвеђа - варош после четвртог покушаја!

МЕДВЕЂА - У статистичком попису, пре великог досељавања, 1878. године, забележено је да у Медвеђи нема ниједне породице, па и ниједног становника! Према попису из 2005. године, у општини Медвеђа живи 10.491 становник, односно двадесет на квадратном километру у крају који се убраја у најнеразвијеније у Србији.

Овде су зиме дуге, сурове, многа села су данима одсечена од света, а има насеља која користе лампу, јер нема електрика није стигла! Многи се томе чуде, али је реалност таква и чуђењу, бар за сада, нема места.

-Краљ Александар Карађорђевић је 31. децембра 1921. године, на предлог министра унутрашњих дела ,,решио да село Медвеђа, у срезу јабланичком, а по изјављеној жељи грађана, прогласи за варошицу под истим именом’’ – каже Добросав Туровић, познати лесквоачки историчар, иначе родом из Гајтана, недалеко од Медвеђе.

Пре тога, житељи Медвеђе су три пута покушавали да њихово место постане варош! Први пут је учињено 1900. године. Тада су тражили да се ово место назове – Дубочица! Наредна два безуспешна покушаја уследила су јануара 1907. и августа 1908. године. Указ о проглашењу Медвеђе за варош, што се сматра најзначајним датумом у историји ове краја, данас се брижљиво чува у згради локалног парламента.

Први помен Медвеђе потиче је из средњег века. У књизи дубровачког трговца Михаила Лукаревића (1436 – 1441) помиње се село Медвеђа и то је најстарији писани траг овога насеља. У турском попису области Бранковића из 1455. године назначена је данашња Медвеђа под именом Међеђа, а у турском дефтеру из 1584. године наводи се имена Медока и манастир св. Аранђел у Медвеђи, у коме су живела два калуђера. Путописци помињу и касније Медвеђу као Медока, али и као насеље Дедић. Медвеђа је била у време владавине Турака посебан кадилук.

-После аустро-турских ратова 1683-1699. године и у првој половини 18. века, подсећа проф. Добросав Туровић, познати историчар из овога краја, дошло је до великих сеоба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем и под патријархом Арсенијем ИВ Јовановићем према Београду, Сави, Дунаву и јужној Угарској. Тада се велики број српских породица из Јабланице, Пусте Реке и Топлице повукао према северу, али су се неке касније вратиле у Јабланицу, односно Медвеђу.

Горња Јабланица ослобођена је од Турака1878. године, а Медвеђа 21. јануара (3. фебруара) исте године. Почетком 17. века Медвеђа је била центар тргивине у нахији Дубочица.

-Масовно насељавање Медвеђе отпочело је лета 1878. године, одмах после Берлинског конгреса. Било је то привлачно место за колонисте са Косова и Метихије, Црне Горе и Херцеговине. Први насељеници су били Срби са Косова и Метохије - из Пећи, Смаћа, Клине, Криве Реке, али из Црне Горе и Херцеговине. Међу првим досељеним породицама лета 1878. године су Демићи, Батаковићи, Ђорћевићи, Армуши, Поповићи, а затим Терзићи, Младеновићи, Љубисављевићи, Бабићи и многе друге породице – закључује историчар Туровић.

Медвеђа и цела Горња Јабланица, иако заоденути сиромаштвом, нагони госте намернике да се поново врате. После ослобођења од Турака 1878. године, Медвеђа је постала средиште овог ,,исечке природне лепоте’’ југа Србије. У њој су 44 насеља, а од Лесковца и магистрале која повезује друге делове Србије удаљена је 43 километра, градско средиште је на висини од 355 метара, а поједини делови, односно периферне махале, су на висини од 670 метара.