Писмо јавности Јелене Вишњић

Саветују ме многи да о овоме НЕ ПРОГОВОРИМ ЈАВНО, да не би моја породица и ја сносили последице (ОТКАЗ са факултета). Али ја нисам камен, не могу да ћутим и да мирно гледам неправду коју моја породица трпи већ неколико месеци.

Медицински факултет и моја породица се дуже време налази на удару медија , који су само играчка у рукама појединих политичких моћника, а који годинама уназад покушавају да остваре своје прљаве интересе на том истом факултету.

1. Пре три месеца су ми УХАПСИЛИ ОЦА, под “основаном” сумњом да је ПОМАГАО СОЦИЈАЛНО УГРОЖЕНИМ СТУДЕНТИМА (на шта АПСОЛУТНО, према Статуту, има право) и да је ПОМАГАО НЕНАСТАВНО ОСОБЉЕ, који су примали минималац, повећавши им плате из средстава факултета (за шта је, наравно, имао права по закону). Наравно да је током истраге утврђено да НИЈЕ БИЛО ЕЛЕМЕНАТА ЗА КРИВИЧНО ДЕЛО, али је мој отац у затвору провео три месеца! Срећа је да је он јак човек, кога је држало то што је знао да је радио по закону, и изашао је несломљен, још јачи и пун енергије!

2. Док је мој отац био у затвору, МЕНЕ СУ НА ПОСЛУ ПРОВЕРАВАЛИ да ли долазим и да ли испуњавам своје обавезе, не би ли имали разлога ДА МИ ДАЈУ ОТКАЗ. А то како сам ја подносила сву неправду која ме је снашла, и због које сам морала да одем на боловање, то никога није интересовало.

3. Поред свог бола који је трпела моја породица, док ми је отац био у затвору, у медијима и на ФБ-у излазе лажи како ми претимо, преко родитеља Игора Новаковића (човека који јавно, преко медија, позива полицију да „заведе ред“ међу „ шачицом изманипилисаних“ студената на факултету), деци Зорана Радовановића (???).

Наравно, начелник полиције је све то демантовао, али су ова двојица поштованих господа искорстили ту лаж да целу моју породицу јавно на НТВ-у „блате“, вређају и причају неистине.
О ГНУСНИМ ПРЕТЊАМА ЗОРАНА РАДОВАНОВИЋА, НОВОПЕЧЕНОГ ПРОДЕКАНА, МОЈОЈ ЦЕЛОЈ ПОРОДИЦИ НА ФБ-У, СУВИШНО ЈЕ И ГОВОРИТИ.

4. Од како је мој отац, Милан Вишњић почео да ради на факултету, садашњем руководсвту је толико то засметало, да су НАРЕДИЛИ ДА СЕ НАЂЕ НАЧИН ДА МУ СЕ ДА ОТКАЗ. Ни то им није мало. Одређеној инспекторки, као и шефу техничке службе, је наложено да „проталашкају“ Миланов досије и да нађу „како знају и умеју“ било шта да би могли опет да му напакују кривичну пријаву. Када је Милан отишао код декана у канцеларију, овај исти му је претио гомилом папира, уз речи „ВИДИШ ШТА СВЕ ИМАМ ПРОТИВ ТЕБЕ“!

5. Вреди напоменути и да је тужилац у истражном поступку против мог оца, реако, да од како ради, НИКАДА БОЉЕГ САРАДНИКА НИЈЕ ИМАО ОД ТРЕНУТНОГ ДЕКАНА Стевана Илића, који је на суђењу чак дао и НЕИСТИНИТ ИСКАЗ. Лако је прочитати између редова ко је коме овде паковао кривичну пријаву и затвор.

6. Што се мог брата, Александра Вишњића, тиче, морам да кажем да се њему прети отказом већ дуже време са Института за јавно здравље. Заправо, ЛОКАЛНИ ПОЛИТИЧАРИ ДУЖЕ ВРЕМЕ ТРАЖЕ ОД ДОСКОРАШЊЕГ И САДАШЊЕГ ДИРЕКТОРА ДА ОТПУСТИ МОГ БРАТА.

Такође, док је мој отац био у затвору, Александар је, као наставник факултета, хтео да присуствује "хитној седници Савета". Наравно да је, као наставник, на то имао права, али присутним политичарима-члановима Савета и "уваженом" декану, то није одговарало, па пошто Александар није желео да напусти седницу, декан је позвао ИНТЕРВЕНТНУ ПОЛИЦИЈУ на свог радника факултета.

7. И тако, како је дошао нови декан на чело факултета, увео је СТРАХОВЛАДУ, ДИКТАТУРУ , ОМАЛОВАЖАВАЊЕ РАДНИКА И СТУДЕНАТА.

Радници, ако имају срећу да их декан уопште прими у канцеларију, излазе из исте унезверени, преплашени и уплакани.
Уз то је, ПРОТИВ СТАТУТА, сменио све старе продекане (у чијем тиму је и он лично био 12 година, па се поставља питање што се и он није повукао и дао оставку).

Исто тако, КРШЕЋИ СТАТУТ факултета, поставио је нове, сада подобне продекане.

Када се међу наставницима покренула прича о тражењу његове оставке, а по допису студената, декан је, опет КРШЕЋИ СТАТУТ, посмењивао све шефове катедри, за које је сматрао да су „неподобни“ и који ће можда подржати студенте и тражити његову оставку.

8. Изјава декана је да су студентски протести ИЗМАНИПУЛИСАНИ од стране бившег декана Вишњића. А ИСТИНА је, да је поред свих претњи, мој отац Милан Вишњић, имао ХРАБРОСТИ да дође на позив студената и подржи их! А срамота је што није дошло још професора, осим неколико њих, и исто тако подржи СТУДЕНТЕ, ЈЕР МЕСТО ПРОФЕСОРА ЈЕ УЗ СВОЈЕ СТУДЕНТЕ!

9. Кривична пријава против мог брата, од стране шефа техничке службе Зорана Ђорђевића... Александар Вишњић га је тукао? Је ли? Па како то да нико од 200 студената који су били присутни то нису видели?! Наравно да нису, јер је то још једна од гнусних измишљотина овог (не)човека, који је за време када је мој брат био један од вођа студентских протеста девдесетих, радио ишто што и сада (СНИМАО, ПРЕТИО, МАЛТРЕТИРАО), само што је тада и ВАДИО ПИШТОЉ НА СТУДЕНТЕ. И само што је тада Александар Вишњић био ПРЕД ИЗБАЦИВАЊЕМ СА ФАКУЛТЕТА, да га студенти и поједини професории на протесту нису подржали.

Тај исти (не)човек је више пута мом оцу ПРЕТИО да ће ускоро „бити под земљом“, подносио лажне кривичне пријаве против мог оца и проф. Петровића да су га тукли на факултету (!!!), што је , наравно, суд све одбацио као неистину.

Тај исти (не)човек је звао на фиксни телефон моје породице, када сам се јавила ја и када је и мени претио да ћемо "СВИ ВИШЊИЋИ БИТИ ПОД ЗЕЉОМ", ако се не иселимо из овог града.

Тај исти (не)човек сада сеје страх по факултету, прети радницима кривичним пријавама, дисциплинским комисијама и отказима.

10. Имала сам потребу да ову НЕПРАВДУ, коју трпи цела моја породица, али не само она, него и многи други радници факултета, као и СТУДЕНТИ, поделим са својим пријатељима на ФБ-у, јер желим да се бар од мене чује права ИСТИНА.