Pismo javnosti Jelene Višnjić

Savetuju me mnogi da o ovome NE PROGOVORIM JAVNO, da ne bi moja porodica i ja snosili posledice (OTKAZ sa fakulteta). Ali ja nisam kamen, ne mogu da ćutim i da mirno gledam nepravdu koju moja porodica trpi već nekoliko meseci.

Medicinski fakultet i moja porodica se duže vreme nalazi na udaru medija , koji su samo igračka u rukama pojedinih političkih moćnika, a koji godinama unazad pokušavaju da ostvare svoje prljave interese na tom istom fakultetu.

1. Pre tri meseca su mi UHAPSILI OCA, pod “osnovanom” sumnjom da je POMAGAO SOCIJALNO UGROŽENIM STUDENTIMA (na šta APSOLUTNO, prema Statutu, ima pravo) i da je POMAGAO NENASTAVNO OSOBLjE, koji su primali minimalac, povećavši im plate iz sredstava fakulteta (za šta je, naravno, imao prava po zakonu). Naravno da je tokom istrage utvrđeno da NIJE BILO ELEMENATA ZA KRIVIČNO DELO, ali je moj otac u zatvoru proveo tri meseca! Sreća je da je on jak čovek, koga je držalo to što je znao da je radio po zakonu, i izašao je neslomljen, još jači i pun energije!

2. Dok je moj otac bio u zatvoru, MENE SU NA POSLU PROVERAVALI da li dolazim i da li ispunjavam svoje obaveze, ne bi li imali razloga DA MI DAJU OTKAZ. A to kako sam ja podnosila svu nepravdu koja me je snašla, i zbog koje sam morala da odem na bolovanje, to nikoga nije interesovalo.

3. Pored svog bola koji je trpela moja porodica, dok mi je otac bio u zatvoru, u medijima i na FB-u izlaze laži kako mi pretimo, preko roditelja Igora Novakovića (čoveka koji javno, preko medija, poziva policiju da „zavede red“ među „ šačicom izmanipilisanih“ studenata na fakultetu), deci Zorana Radovanovića (???).

Naravno, načelnik policije je sve to demantovao, ali su ova dvojica poštovanih gospoda iskorstili tu laž da celu moju porodicu javno na NTV-u „blate“, vređaju i pričaju neistine.
O GNUSNIM PRETNjAMA ZORANA RADOVANOVIĆA, NOVOPEČENOG PRODEKANA, MOJOJ CELOJ PORODICI NA FB-U, SUVIŠNO JE I GOVORITI.

4. Od kako je moj otac, Milan Višnjić počeo da radi na fakultetu, sadašnjem rukovodsvtu je toliko to zasmetalo, da su NAREDILI DA SE NAĐE NAČIN DA MU SE DA OTKAZ. Ni to im nije malo. Određenoj inspektorki, kao i šefu tehničke službe, je naloženo da „protalaškaju“ Milanov dosije i da nađu „kako znaju i umeju“ bilo šta da bi mogli opet da mu napakuju krivičnu prijavu. Kada je Milan otišao kod dekana u kancelariju, ovaj isti mu je pretio gomilom papira, uz reči „VIDIŠ ŠTA SVE IMAM PROTIV TEBE“!

5. Vredi napomenuti i da je tužilac u istražnom postupku protiv mog oca, reako, da od kako radi, NIKADA BOLjEG SARADNIKA NIJE IMAO OD TRENUTNOG DEKANA Stevana Ilića, koji je na suđenju čak dao i NEISTINIT ISKAZ. Lako je pročitati između redova ko je kome ovde pakovao krivičnu prijavu i zatvor.

6. Što se mog brata, Aleksandra Višnjića, tiče, moram da kažem da se njemu preti otkazom već duže vreme sa Instituta za javno zdravlje. Zapravo, LOKALNI POLITIČARI DUŽE VREME TRAŽE OD DOSKORAŠNjEG I SADAŠNjEG DIREKTORA DA OTPUSTI MOG BRATA.

Takođe, dok je moj otac bio u zatvoru, Aleksandar je, kao nastavnik fakulteta, hteo da prisustvuje "hitnoj sednici Saveta". Naravno da je, kao nastavnik, na to imao prava, ali prisutnim političarima-članovima Saveta i "uvaženom" dekanu, to nije odgovaralo, pa pošto Aleksandar nije želeo da napusti sednicu, dekan je pozvao INTERVENTNU POLICIJU na svog radnika fakulteta.

7. I tako, kako je došao novi dekan na čelo fakulteta, uveo je STRAHOVLADU, DIKTATURU , OMALOVAŽAVANjE RADNIKA I STUDENATA.

Radnici, ako imaju sreću da ih dekan uopšte primi u kancelariju, izlaze iz iste unezvereni, preplašeni i uplakani.
Uz to je, PROTIV STATUTA, smenio sve stare prodekane (u čijem timu je i on lično bio 12 godina, pa se postavlja pitanje što se i on nije povukao i dao ostavku).

Isto tako, KRŠEĆI STATUT fakulteta, postavio je nove, sada podobne prodekane.

Kada se među nastavnicima pokrenula priča o traženju njegove ostavke, a po dopisu studenata, dekan je, opet KRŠEĆI STATUT, posmenjivao sve šefove katedri, za koje je smatrao da su „nepodobni“ i koji će možda podržati studente i tražiti njegovu ostavku.

8. Izjava dekana je da su studentski protesti IZMANIPULISANI od strane bivšeg dekana Višnjića. A ISTINA je, da je pored svih pretnji, moj otac Milan Višnjić, imao HRABROSTI da dođe na poziv studenata i podrži ih! A sramota je što nije došlo još profesora, osim nekoliko njih, i isto tako podrži STUDENTE, JER MESTO PROFESORA JE UZ SVOJE STUDENTE!

9. Krivična prijava protiv mog brata, od strane šefa tehničke službe Zorana Đorđevića... Aleksandar Višnjić ga je tukao? Je li? Pa kako to da niko od 200 studenata koji su bili prisutni to nisu videli?! Naravno da nisu, jer je to još jedna od gnusnih izmišljotina ovog (ne)čoveka, koji je za vreme kada je moj brat bio jedan od vođa studentskih protesta devdesetih, radio išto što i sada (SNIMAO, PRETIO, MALTRETIRAO), samo što je tada i VADIO PIŠTOLj NA STUDENTE. I samo što je tada Aleksandar Višnjić bio PRED IZBACIVANjEM SA FAKULTETA, da ga studenti i pojedini profesorii na protestu nisu podržali.

Taj isti (ne)čovek je više puta mom ocu PRETIO da će uskoro „biti pod zemljom“, podnosio lažne krivične prijave protiv mog oca i prof. Petrovića da su ga tukli na fakultetu (!!!), što je , naravno, sud sve odbacio kao neistinu.

Taj isti (ne)čovek je zvao na fiksni telefon moje porodice, kada sam se javila ja i kada je i meni pretio da ćemo "SVI VIŠNjIĆI BITI POD ZELjOM", ako se ne iselimo iz ovog grada.

Taj isti (ne)čovek sada seje strah po fakultetu, preti radnicima krivičnim prijavama, disciplinskim komisijama i otkazima.

10. Imala sam potrebu da ovu NEPRAVDU, koju trpi cela moja porodica, ali ne samo ona, nego i mnogi drugi radnici fakulteta, kao i STUDENTI, podelim sa svojim prijateljima na FB-u, jer želim da se bar od mene čuje prava ISTINA.