Почео попис становништва у Србији

Овогодишњи попис биће обухватнији од претходних, јер ће се пред грађанима наћи питања и о инвалидитету, брачном статусу, а предвиђена су и питања која се односе на компјутерску писменост, чега ранијих година није било.

Питања обухватају миграције између два пописа како би се знало колико наших грађана живи у иностранству, колико се њих вратило у земљу, шта су били разлози за одлазак, а шта за повратак, као и колико је њих у Србију дошло са Косова и Метохије.

Пописивачи

Попис ће обавити око 40.000 пописивача, које је обучавало 5.000 општинских и 300 републичких инструктора.

Они ће радити од осам сати ујутру до 20 сати увече и биће дужни да попишу сваки објекат.

Пописивачи ће носити легитимације са сликом и печатом, провидне торбе са логом пописа и имаће пуномоћје које су обавезни да покажу грађанима, уколико на томе буду инсистирали.

Пописивачи ће бити дужни да обиђу до 80 домаћинстава, а најтеже ће бити онима који буду пописивали сеоска становништва, нарочито у разуђеним селима.

У неким општинама пописивачима ће бити стављена на располагање возила како би им се олакшао прилаз тешко приступачном терену.

Како је раније изјавио директор Републичког завода за статистику (РЗС) Драган Вукмировић, свако домаћинство мораће да буде пописано и пописивачи ће бити дужни да три пута обиђу неки стан, уколико у првом наврату у стану не нађу никога.

"Ако је стан празан, записаће то, а ако није, онда ће замолити прве комшије да им кажу нешто више о својим суседима, да ли су дуго одсутни, да ли су на послу, одмору...", објаснио је раније Вукмировић.

Пописивачи ће моћи да грађанима на вратима оставе обавештење о томе када ће поново доћи, а чланови неког домаћинства, такође, на вратима могу да оставе информацију када њима највише одговара да пописивач дође.

Одговори на питања

Вукмировић је рекао да није потребно да грађани имају лична документа, јер ће бити пописани сви који живе у Србији бар годину дана или су ту краће, а намеравају да остану.

Према његовим речима, законска је обавеза грађана да дају одговоре на сва питања, а изузетак представљају једино питања о националности, језику, вероисповести, као и питања о социјалној интегрисаности.

Податке о одсутним члановима домаћинства даваће члан породице коме су подаци највише познати, а предвиђено је да податке о деци која су млађа од 15 година податке даје родитељ, усвојитељ или старатељ.

Уколико неко одбије да пописивачу да одговоре на нека друга питања или одбије да учествује у попису, казна предвиђена Законом о попису становништва, домаћинстава и станова износи од 20.000 до 50.000 динара.

Представници РЗС наводе да је у интересу грађана да одговоре на питања, као и да ће подаци о њима бити заштићени и тајни и неће бити доступни било ком органу или институцији на коришћење, осим што ће се користи у статистичке сврхе.

Пописни листићи су одштамапни на српском језику и ћирилицом, а пописивачи ће са собом носити збирке образаца на језицима националних мањина и енглеском језику. Пописивачи у срединама у којима мањинске заједнице чине већину становништва дужни су да говоре језик мањине.

Овогодишњи попис коштаће 2,7 милијарди динара, што износи око 3,5 долара по становнику и представља најнижу суму у региону.

Средстава за финансирање пописних активности обезбеђена су делом из државног буџета, а делом из претприступних фондова ЕУ.

Од Другог светског рата до 2002. године, спроведено је седам пописа.

Попис ове године неће бити спроведен на територији Косова и Метохије.