У државну службу и даље без конкурса

На нове дужности они, као и многе друге њихове колеге у државној управи, нису дошли по основу конкурса већ их је влада поставила када је њихове претходнике разрешила функција. Такав начин постављења највиших државних чиновника, указује организација Транспарентност Србија, није у складу са Законом о државним службеницима донетим пре осам година који прописује да се на те положаје постављају људи изабрани на конкурсу.

На критике да се службеници постављају мимо конкурса из Министарства правде и државне управе су нам послали одговор.У њему се наводи да је Законoмо министарствима из јула 2012. године успостављена нова организација органа државне управе и да је доношење нових правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места био услов за расписивање конкурса за попуњавање положаја.

„Спровођење конкурса је комплексан поступак који најчешће траје неколико месеци те је одредбом члана 179. Закона уређено прелазно решење за време које је потребно да се радно место на положају попуни конкурсом,односно да се у тим случајевима примењују прописи који су важили до ступања на снагу Закона о државним службеницима. Како су послови државних службеника на положају од изузетног значаја за несметано обављање послова државне управе, то је влада у складу са одредбама члана 179. став 2. Закона о државним службеницима вршила постављења лица на радна места државних службеника на положају до спровођења конкурсног поступка за попуњавање положаја”.

Каже се да треба имати у виду да је Изменама закона о државним службеницима из 2009. године престао да важи законски рок за расписивање конкурса за попуњавање положаја.

У Транспарентности Србија кажу да је тај рок истекао крајем 2010. године. На овај проблем реаговала је и Европска комисија (ЕК) која у годишњем извештају о напретку Србије за 2012. године наводи да се поступци избора државних службеника не примењују равномерно, а „руководиоци још имају превише дискреционог права при одабиру кандидата са листа које изборне комисије сачине по одржаним конкурсима”. Произилази да ЕК не размишља о томе да неко може да буде изабран мимо конкурса већ скреће пажњу на проблематичност превеликог дискреционог овлашћења министра да одлучи који ће кандидат од троје који прођу конкурс бити изабран.

„Jедна од најважнијих промена коју је требало да донесе Закон о државним службеницима из 2005. године, била је ’деполитизација’ највиших службеничких места у државној управи (помоћници министара, секретари министарстава, директори управа и слично).Политика и даље не би била потпуно искључена из овог процеса јер је влади тачније ресорном министру остављена могућност да од три најбоља кандидата које по спроведеном конкурсу предложи комисија одабере једног по свом нахођењу или дане одабере никога”, објашњава Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија.

Крај 2010. године био је последњи рок за расписивање конкурса за сва места на која се службеници постављају. Тада је свима њима по сили закона престала да важи функција, а то значи да су посао могли да обављају само они постављени на основу конкурса. Конкурси су формално били расписани, али су после њих многа места остала упражњена, јер су конкурси били неуспешни па су људи постављени на функције по старом систему, мимо конкурса.

Министарства су се „покривала” прелазним законским одредбама, односно чланом 179 који предвиђа да неко може бити постављен на функцију по истом основу по коме и онај који се разрешава функције. Зачкољица јесте у томе што закон није примењен, јер да јесте „стари службеник” би био изабран по конкурсу па онда и нови не би могао бити биран мимо тога. Транспарентност Србија је у неколико наврата указивала да би то могло да има далекосежне негативне последице јер одлуке које потписују те особе врло лако могу бити оспорене.

„Влада је 2011. и 2012. наставила да користи правни основ који више није смео да буде у примени. На основу извода са појединачних седница дошли смо до податка да је у последњих годину ипо дана претходне владе, на регуларан начин (након конкурса) постављено 58 службеника, да је у шест случајева продужен мандат службеницима који су раније били бирани на основу важећег Закона о државним службеницима, док је у преко половине случајева (75) постављење извршено ’на основу одредаба ранијих прописа’, односно без конкурса”, објаснио je Ненадић.

Са таквом праксом је наставила и нова влада. Тако је од почетка њеног рада до 27. фебруара постављен 161 службеник на положај, а увеликој већини случајева (148), као правни основ за постављење се и даље користи члан 179, а не конкурс.