U državnu službu i dalje bez konkursa

Na nove dužnosti oni, kao i mnoge druge njihove kolege u državnoj upravi, nisu došli po osnovu konkursa već ih je vlada postavila kada je njihove prethodnike razrešila funkcija. Takav način postavljenja najviših državnih činovnika, ukazuje organizacija Transparentnost Srbija, nije u skladu sa Zakonom o državnim službenicima donetim pre osam godina koji propisuje da se na te položaje postavljaju ljudi izabrani na konkursu.

Na kritike da se službenici postavljaju mimo konkursa iz Ministarstva pravde i državne uprave su nam poslali odgovor.U njemu se navodi da je Zakonomo ministarstvima iz jula 2012. godine uspostavljena nova organizacija organa državne uprave i da je donošenje novih pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta bio uslov za raspisivanje konkursa za popunjavanje položaja.

„Sprovođenje konkursa je kompleksan postupak koji najčešće traje nekoliko meseci te je odredbom člana 179. Zakona uređeno prelazno rešenje za vreme koje je potrebno da se radno mesto na položaju popuni konkursom,odnosno da se u tim slučajevima primenjuju propisi koji su važili do stupanja na snagu Zakona o državnim službenicima. Kako su poslovi državnih službenika na položaju od izuzetnog značaja za nesmetano obavljanje poslova državne uprave, to je vlada u skladu sa odredbama člana 179. stav 2. Zakona o državnim službenicima vršila postavljenja lica na radna mesta državnih službenika na položaju do sprovođenja konkursnog postupka za popunjavanje položaja”.

Kaže se da treba imati u vidu da je Izmenama zakona o državnim službenicima iz 2009. godine prestao da važi zakonski rok za raspisivanje konkursa za popunjavanje položaja.

U Transparentnosti Srbija kažu da je taj rok istekao krajem 2010. godine. Na ovaj problem reagovala je i Evropska komisija (EK) koja u godišnjem izveštaju o napretku Srbije za 2012. godine navodi da se postupci izbora državnih službenika ne primenjuju ravnomerno, a „rukovodioci još imaju previše diskrecionog prava pri odabiru kandidata sa lista koje izborne komisije sačine po održanim konkursima”. Proizilazi da EK ne razmišlja o tome da neko može da bude izabran mimo konkursa već skreće pažnju na problematičnost prevelikog diskrecionog ovlašćenja ministra da odluči koji će kandidat od troje koji prođu konkurs biti izabran.

„Jedna od najvažnijih promena koju je trebalo da donese Zakon o državnim službenicima iz 2005. godine, bila je ’depolitizacija’ najviših službeničkih mesta u državnoj upravi (pomoćnici ministara, sekretari ministarstava, direktori uprava i slično).Politika i dalje ne bi bila potpuno isključena iz ovog procesa jer je vladi tačnije resornom ministru ostavljena mogućnost da od tri najbolja kandidata koje po sprovedenom konkursu predloži komisija odabere jednog po svom nahođenju ili dane odabere nikoga”, objašnjava Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

Kraj 2010. godine bio je poslednji rok za raspisivanje konkursa za sva mesta na koja se službenici postavljaju. Tada je svima njima po sili zakona prestala da važi funkcija, a to znači da su posao mogli da obavljaju samo oni postavljeni na osnovu konkursa. Konkursi su formalno bili raspisani, ali su posle njih mnoga mesta ostala upražnjena, jer su konkursi bili neuspešni pa su ljudi postavljeni na funkcije po starom sistemu, mimo konkursa.

Ministarstva su se „pokrivala” prelaznim zakonskim odredbama, odnosno članom 179 koji predviđa da neko može biti postavljen na funkciju po istom osnovu po kome i onaj koji se razrešava funkcije. Začkoljica jeste u tome što zakon nije primenjen, jer da jeste „stari službenik” bi bio izabran po konkursu pa onda i novi ne bi mogao biti biran mimo toga. Transparentnost Srbija je u nekoliko navrata ukazivala da bi to moglo da ima dalekosežne negativne posledice jer odluke koje potpisuju te osobe vrlo lako mogu biti osporene.

„Vlada je 2011. i 2012. nastavila da koristi pravni osnov koji više nije smeo da bude u primeni. Na osnovu izvoda sa pojedinačnih sednica došli smo do podatka da je u poslednjih godinu ipo dana prethodne vlade, na regularan način (nakon konkursa) postavljeno 58 službenika, da je u šest slučajeva produžen mandat službenicima koji su ranije bili birani na osnovu važećeg Zakona o državnim službenicima, dok je u preko polovine slučajeva (75) postavljenje izvršeno ’na osnovu odredaba ranijih propisa’, odnosno bez konkursa”, objasnio je Nenadić.

Sa takvom praksom je nastavila i nova vlada. Tako je od početka njenog rada do 27. februara postavljen 161 službenik na položaj, a uvelikoj većini slučajeva (148), kao pravni osnov za postavljenje se i dalje koristi član 179, a ne konkurs.