Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Заплање: Нежење узалуд ишчекују младе

rssBookmark and Share

Гаџин Хан 11.12.2016. Бета

Окићене улице, бљештави излози и ужурбане припреме за прославу Нове године, за већину становника Заплања, планинског краја у близини Ниша, представља пусти сан, сваке, па и ове зиме.

Фото: Негославље
Фото: Негославље

У кратким и хладним зимским данима сиромашна заплањска села сабласно су пуста и тек по диму који излази из по неког димњака може се видети да у њима још живе људи.

Заплање, односно подручје које покрива општина Гаџин Хан, једно је од најстаријих и најсиромашнијих у Србији.

У 34 заплањска места, према званичној статистици, живи нешто више од 8.000 становника, а преко половине њих старије је од 50 година.

Према речима председника општине Гаџин Хан Саше Ђорђевића, ова општина је између два последња пописа изгубила петину становништва.

"Током године на подручју читаве општине роди се тридесетак беба, а умре близу 300 људи. У селима је пуно неожењених мушкараца који немају посла и не одлучују се да заснују породицу", рекао је Ђорђевић за Бету.

Фото: Негославље

Ђорђевић каже да је слика ове општине све до 90-их година прошлог века била потпуно другачија. У Заплању је половином прошлог века живело 26.000 становника, сеоске школе биле су пуне деце.

"Миграција становништва, гашење друштвених фирми и недостатак посла главни су разлози што села у овом крају остају без људи. Заплање сада има свега 200 радника који раде у производњи, а 1.400 људи је незапослено", рекао је Ђорђевић.

Житељи овог краја такође истичу да је гашење фабрика главни разлози што у заплањским селима сада живе углавном старци, старице и нежење.

Највећи број неожењених мушкараца, рекли су мештани, тешко да ће икада наћи супругу и засновати породицу.

"Тежак је живот на селу, неће ни једна жена да дође из града овде да се мучи да копа њиве и чува стоку", кажу у глас Дивна и Благоје Стојановић из Сопотнице, обоје зашли одавно у осму деценију живота.

Њихов комшија педесетједногодишњи Славољуб Стојановић један је од житеља Заплања који до сада није успео да пронађе супругу.

"Кад је у селу било девојака, нисам хтео да се женим, рачунао сам имам још времена. Кад сам решио, било је касно, у селу више није било девојака", објашњава Стојановић.

Према Стојановићевим речима, девојке из села, за разлику од мушкараца, по завршетку школовања не враћају се својим кућама, већ се удају у граду.

"У Сопотници сад немате ни једну девојку, а има тридесетак нежења, сви су старији од тридесет година. Слична је ситуација и у другим селима", рекао је Стојановић.

Славољуб Јовановић из Доњег Драговља, такође нежења са дугогодишњим стажом, каже да сада не постоје никакве шансе да жена из града дође да живи у село.

"Ми мушкарци смо остали на селу да се бринемо о родитељима. Сада су они помрли, а ми остали сами. У мом комшилуку остали све самци", казао је Јовановић.

Мештани заплањских села наглашавају да су у овом крају венчања постала права реткост. На подручју читаве општине скопи се годишње тек између пет и десет бракова. Због тога рођење детета у селу представља доживљај који обрадује све мештане.


#   наталитет   Гаџин Хан   Саша Ђорђевић   Заплање   миграција   Славољуб Јовановић   Доње Драговље
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима