Никола Пековић, најмлађи доцент на Универзитету

Никола Пековић (24) родом је из Краљева где је и започео своје музичко образовање у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ у класи професорке Марије Вукићевић, а основне и мастер студије хармонике завршава на Факултету уметности у Нишу са највишим оценама у класи професора мр Миљана Бјелетића.

Први је студент Факултета уметности у Нишу који је трећу и четврту годину студија завршио у једној академској години. Последњих десет година је активан на концертном подијуму као солиста и камерни музичар а наступе је имао у Србији, Црној Гори, Словачкој, Италији, Немачкој, Украјини, Литванији, Летонији, Грчкој, Француској, Португалији, Шпанији, Бугарској, Хрватској, Босни и Херцеговини, Канади, Словенији, Кини, Белгији и Русији. Крајем 204. године

Факултет уметности у Нишу је издао његов први солистички ЦД са класичном музиком на хармоници. Добио је повељу од Универзитета у Нишу као најбољи студент који је завршио основне академске студије у школској 2012/2013 години. У заједничком наступу са сестром Бојаном, победио је у трећем серијалу такмичења “Ја имам таленат” (2012) где је утемељен потпуно нови музички правац на светској музичкој.

Заштитно је лице италијанске фабрике за хармонику Бугари и Фонда за младе таленте Републике Србије. Добитник је Константиновог признања од Града Ниша и компаније Филип Морис за остварен академски успех, друштени ангажман и постигнуте резултате за школску 2011/2012. годину. Награђен је 2010, 2012. и 2014. од стране Ерсте банке – Клуба Суперсте из Београда који улажу у талентоване младе људе који померају границе успеха у различитим областима.

Добио је медаљу од врховног Атамана руске Козачке војске 2012. године. Учествовао је до сада на 48 такмичења у земљи и иностранству где је освајао престижне награде – 2. место на Светском купу у Канади 2013; 2. место на Светском трофеју у Русији 2013; 2. место на Међународном такмичењу „Аццохолидаy“ у Украјини 2011. и 2013; 1. место на Светском трофеју у Шпанији 2010; 1. место на Интернационалном такмичењеу за хармонику у Словенији и Грчкој 2010; 1. место на Интернационалном такмичењу за хармонику ”Звездане Стазе” у Крагујевцу 2010. На Факултету уметности у Нишу бави се педагошким радом, а доцент је на главном предмету Хармоника. 

Како сте ти и твоја сестра дошли до идеје да спојите своја два талента и кренете са заједничким наступима?

– Пријавили смо се одвојено за такмичење “Ја имам таленат”, али одлуком продукције смо спојени и касније се испоставило да је то добитна комбинација. Недавно смо завршили наш први заједнички ЦД који ће ускоро бити објављен у издању ПГП РТС-а.

Да ли ти је такмичење “Ја имам таленат” променило живот?

– Јесте у том смислу што сада имам више наступа и обавеза, промовишем спој гусала и хармонике који је уникатан у свету што ме чини радосним јер су гусле наш традиционални инструмент, а свирање класичне музике на хармоници је мој начин да испољим емоције.

Од скоро си доцент на Факултету уметности у Нишу. Да ли уживаш у раду са студентима и да ли им некада “прогледаш кроз прсте”?

– Најмлађи сам доцент на Универзитету и то са собом носи велику одговорност. Уживам у раду са добрим студентима и одржим им много више часова него што је то предвиђено, наравно ако студенти то желе. Студенти су ту да прикупе што више знања како би могли да га пренесу на млађе генерације. Гледање кроз прсте неће томе допринети.

Чије композиције највисе волиш да изводиш?

– Још увек нисам пронашао омиљеног композитра или епоху из простог разлога што желим да се надоградим још више у свим елементима интерпретације и разумевања музике.

Зашто си се определио баш за хармонику?

– Требало је да свирам клавир, али сам се заљубио у хармонику када сам видео једног дечка како свира овај музички инструмент, па сам на дан пријемног испита променио одлуку.

Да ли те очекује неки наступ или неко такмичење у скорије време?

– Моја концертна активност не престаје. Имам заказане наступе и по неколико месеци унапред. Недавно сам се вратио са два међународна такмичења за хармонику у Београду и Лозници где су моји студенти Милош Стоименов и Милан Мишић освојили три прве и једну другу награду. То су била моја прва два такмичења у улози професора и посебно су ми драга.1

Много труда си уложио у своје образовање. Да ли у Србији постоји разумевање за врсту музике којом се бавиш?

– Када помислим само на сву неправду која ме је пратила током школовања сетим се да сам данас због свих тих околности професор на Факултету уметности у Нишу, да сам био лауреат многих великих такмичења и да је моја концертна активност из године у годину све већа. Покушавам да нађем нешто позитивно у свему што ми се дешава и тако пребродим све потешкоће на које наилазим. Имао сам среће да током ниже и почетком средње музичке школе радим са одличном професорком Маријом Вукићевић која је своје слободно време користила да би преносила знање на мене. То се касније наставило и мојим пребацивањем у Крагујевац и радом са професором Миљаном Бјелетићем. Професор Миљан је наставио још више да улаже у мене на факултету и то је резултирало бројним интернационалним наградама. Одрицање кроз које су професори прошли да бих ја могао овако да свирам је огромно па се и ја данас трудим да пренесем што више знања на моје студенте.

Поред моје породице ова два професора су најзаслужнија за све моје успехе. Срећан сам што имам велику подршку деканице Сузане Костић и осталих професора да наставим још више да улажем у уметност и тако презентујем државу, факултет и себе у најбољем светлу широм света. Подршку коју ми је давала професорка Сузана откако сам уписао факултет је огромна. Њена енергија и пожртвованост доприносе све већем јачању Факултета уметности као институције и млади надарени студенти знају да ће њихов рад бити награђен. Велика пажња се усмерава на талентоване младе људе и моје запослење на факултету је порука осталима да се труд исплати.

На колико такмичења си до сада учествовао? Које од њих је за тебе најзначајније?

– Учествовао сам на око 50 такмичења до сада и свако од њих има посебно место у мом срцу. “Ја имам таленат” је засигурно такмичење које ми је променило живот у сваком смислу, а поред њега издвојио бих Светски куп, Светски трофеј, Међународно такмичење у Клингенталу (Немачка), Међународно такмичење у Кастелфидарду (Италија). За ова такмичења потребно је вежбати по цео дан, дужи низ месеци, како бисмо могли да парирамо колегама из иностранства.

На који свој успех си најпоноснији?

– Снимио сам солистички аудио-диск за Факултет уметности у Нишу. Након 10 година у Србији је снимљен диск са класичном музиком на хармоници. Недавно сам положио пријемни испит за специјализацију на Краљевској академији у Лондону (званично прва академија за музику на свету), али нисам добио њихову стипендију и сада покушавам да сакупим новац. Потребно ми је 40 000 евра.

Који су твоји даљи планови?

– Рад са студентима, снимање солистичких дискова и извођење премијерних композиција које су писане за мене, промовисање заједничког ЦД-а који сам снимио са сестром (гусле и хармоника) и много других планова.

Да ли си сам организовао или учествовао у организацији неког концерта?

– Често сам организатор или суорганизатор неког концерта. Издвојио бих традиционални концерт Ротарацт и Ротарy клуба Ниш који се ове године одржао у Народном позоришту у Нишу, а сва прикупљена средства од концерта се улажу у развој школског спорта. Ово је четврти пут да се организује овакав концерт и поносан сам што сваке године прикупљена средства иду младим талентима. Прошле године је купљен инструмент пиколо Факултету уметности у Нишу који сада користе талентовани студенти како би унапредили своје способности и тако на најбољи начин презентовали свој град и државу.

И за крај – која је твоја порука младима?

– Будите поштени и никада не одустајте од својих циљева!