Нишлијка издала књигу на дијалекту

Спонтано, онако како су израњале из сећања, бледих и оних свежијих, из свакодневице, из околине и комшилука, настајале су и низале се приче, каже Негослава Станојевић.

У њима проговара душа југа, напаћена услед вечитог раскорака прошлости и садашњости.

Јунаци прича су решени да зарад мало људског достојанства, често и на крају животног пута, ослободе прогутане речи.

"Запостављање, заборав од најближих, патња, чежња, страх од породице, од сутрашњице, од немања, односно немање како бисмо ми у том крају рекли. Везују их тешки животи, страх за најближих који су негде далеко зато ће они бити повређени тиме што нема да им се пружи, и они сами тешко живе", каже Негослава Станојевић, ауторка књиге.

У причи по којој књига носи име "Јоште чекам, тај реч да ми рекне" проговара мајка која очекује да јој син у кућу доведе снајку, а реч коју жели да чује јесте "одмена".

Када је у питању књига у целини, кључна реч је "промена", а односи се на живот на селу.

"Мислим да сви људи који живе на српском селу очекују да је то промена која би се десила и у граду и у читавој земљи, да би се онда десила и некаква промена на селу, да би тај сељак био поштованији, да би био некако обезбеђен у оном смислу, да не брине шта ће се десити сваког наредног дана", каже ауторка.

Негослава Станојевић успева да са мало речи изрази и емоције и народну логику и мудрост. Управо та кратка форма освојила је читаоце њених блогова, пре свега оних пореклом из Заплања, који живе свуда у свету, на чију молбу је настала и ова књига.