Nišlijka izdala knjigu na dijalektu

Spontano, onako kako su izranjale iz sećanja, bledih i onih svežijih, iz svakodnevice, iz okoline i komšiluka, nastajale su i nizale se priče, kaže Negoslava Stanojević.

U njima progovara duša juga, napaćena usled večitog raskoraka prošlosti i sadašnjosti.

Junaci priča su rešeni da zarad malo ljudskog dostojanstva, često i na kraju životnog puta, oslobode progutane reči.

"Zapostavljanje, zaborav od najbližih, patnja, čežnja, strah od porodice, od sutrašnjice, od nemanja, odnosno nemanje kako bismo mi u tom kraju rekli. Vezuju ih teški životi, strah za najbližih koji su negde daleko zato će oni biti povređeni time što nema da im se pruži, i oni sami teško žive", kaže Negoslava Stanojević, autorka knjige.

U priči po kojoj knjiga nosi ime "Jošte čekam, taj reč da mi rekne" progovara majka koja očekuje da joj sin u kuću dovede snajku, a reč koju želi da čuje jeste "odmena".

Kada je u pitanju knjiga u celini, ključna reč je "promena", a odnosi se na život na selu.

"Mislim da svi ljudi koji žive na srpskom selu očekuju da je to promena koja bi se desila i u gradu i u čitavoj zemlji, da bi se onda desila i nekakva promena na selu, da bi taj seljak bio poštovaniji, da bi bio nekako obezbeđen u onom smislu, da ne brine šta će se desiti svakog narednog dana", kaže autorka.

Negoslava Stanojević uspeva da sa malo reči izrazi i emocije i narodnu logiku i mudrost. Upravo ta kratka forma osvojila je čitaoce njenih blogova, pre svega onih poreklom iz Zaplanja, koji žive svuda u svetu, na čiju molbu je nastala i ova knjiga.