Južna Srbija Info
Ћирилица | Latinica

Miša Brkić: Investitori primećuju da su reforme u Srbiji zaustavljene

Bookmark and Share

Niš 24.12.2018. N1

Novinar Miša Brkić kaže da sluša ministre da BDP stalno raste, ali da građani to ne osećaju na svojoj koži.
Prema njegovom mišljenju, potreban je rast od 10% i to u petogodišnjem paketu da bi zemlja izašla iz krize.

Miša Brkić: Investitori primećuju da su reforme u Srbiji zaustavljene

Govoreći o rastu BDP, kaže da, slušajući ministre, ima utisak da tapkamo u mestu. "Dakle, stalno raste BDP, a mi to ne osećamo na svojoj koži". Dobijamo vrlo uverljive podatke, a kad se pogleda nekoliko poslednjih godina, onda se vidi da taj rast nije tako spektakularan, kako Vlada želi da predstavi da jeste, navodi gost Dana uživo televizije N1.

On ističe da Srbija i dalje nije u vrhu regiona, kao lider u ekonomskom rastu. "Ja se bojim da polako postajemo samozadovoljni činjenicom da nam bruto proizvod poraste 3,4 ili 4,2 posto i to se smatra nekim velikim uspehom".

Ekonomisti tvrde da je Srbiji potreban stabilan, dugoročan rast od pet do 10 odsto, kroz dugi niz godina, da bismo nadoknadili mnogo toga, a Brkić je saglasan sa njima.

"Naš zaostatak u odnosu na svet, region, je tako veliki. Naša početna pozicija je toliko niska da to što mi sada ostvarujemo kao privredeni rast je nedovoljno za zemlju kakva jesmo", ističe.

Govoreći o pričama o rastu od dva, tri posto, kaže da se iza toga krije nestrpljenje vlasti da pokaže biračima kako smo mi uspešni i kako napredujemo krupnim koracima u svetlu budućnost.

"Pri tom se zaboravlja taj ključni element, da je početna pozicija s koje smo startovali bila izuzetno niska. I da bi ljudi osetili, da bi građani živeli bolje, taj rast mora da bude veliki... Ja živim u uverenju da bi on trebalo da bude 10 odsto, i da traje jedan petogodišnji ciklus i onda bismo mogli da kažemo da je Srbija zemlja koja je izašla iz problema, krize, niskog rasta..."

Mi stalno zavisimo od Boga - da proizvedemo više hrane u agroindustriji, Bog nam pomaže da padne kiša da proizvodimo više struje, onda ima nešto povećanih investicija, dodaje. Zemlje koje imaju visoke stope raste nemaju samo industriju, tu su i usluge i finansijski sektor, kaže Brkić, govoreći o tome kako privreda može da krene.

Ocenjuje da međunarodne finansijske institucije iz čiste predostrožnosti hvale ono što je do sada postignuto kad je u pitanju finansijska konsolidacija.

"Ali i rast BDP i fiskalna konsolidacija čini mi se da su postali neka vrrsta fetiša u Srbiji, lepo što smo to odradili, ali ne bi trebalo da stanemo. Da bismo prešli u novi kvalitet - s fiskalnom konsolidacijom je završeno, ona bi trebalo da stane, ali ono na čemu insistiraju međunarodni faktori i investitori, oni primećuju da su reforme zaustavljene. To je taj novi kvalitetan skok potreban Srbiji da bi imala duplo veći rast... Reforme su stale, poslednji reformski zakon koji je donet je Zakon o radu", ocenjuje Brkić.

Ono gde ništa nije učinjeno, kaže gost, su reforme i privatizacija u javnom sektoru. A svedoci smo da transformacije javnog sektora nema ni u planu Vlade za iduću godinu, ni u budžetu, ističe.

Ističe da se ne zna kako izgleda ugovor o dokapitalizaciji RTB-a Bor, dodaje da se ne zna ništa ni o dilu Srbije i francuske kompanije Vansi oko preuzimanja beogradskog aerodroma.

Podsetio je da se o ugovoru Er Srbije sa Etihadom govorilo da je to nešto sjajno, kao što se govorilo i o RTB-u Bor ili o preuzimanju beogradskog aerodroma. Kaže da mi ne znamo ni da li je bila potrebna koncesija beogradskog aerodroma, ali podseća da je vlast govorila da je postojao savetnik koji je predložio ovakav vid saradnje sa francuskim Vansijem.

"Rekao bih da se Vansi, kao respektabilna kompanija, upustila u jedan netransparentan, rizičan posao, koji bi mogao da joj nanese štetu u finansijskim krugovima i na berzi ", kaže Brkić koji dodaje da je on neko u upravi Vansija, da bi sigurno tražio da se objavi ugovor.

"Jučerašnje saopštenje EBRD pokazuje da je Vansi uzeo kredit kod EBRD 72 miliona evra i još 110 kod konzorcijuma banaka tzv. sindicijarni kredit... Ispostavlja se da tri razvojna fonda, jedan iz Francuske, jedan Svetske banke, jedan nemačke države učestuju u finansiraju svega toga... IZ EBRD tvrde da će biti investirano milijardu evra", kaže.

Negde je skoro pričano da je obaveza države da izgradi prugu od aerodroma do grada, kaže Brkić i pita - zašto. Treba da znamo koliko ta koncesija treba da košta nas, poreske obveznike, navodi i dodaje da je zato važno da se znaju stavke ugovora.

Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da predlaže da se novcem od koncesije vrate loši dugovi.

"Mene strašno, kao građanina, interesuje ko je napravio te loše dugove. Predsednik je imao običaj da kaže da su dugove pravile prethodne vlasti. Ja bih sada voleo da čujem ko je napravio ove loše dugove koje sad treba da vraćamo iz novca koji ćemo da dobijemo iz Vansija i moje pitanje je da li će ta predsednikova odluka biti konačna kad Vlada bude odlučivala", rekao je.

Brkić ima predlog da novac ostane u budžetu, a Vlada da za taj novac smanji poreze i tako podstakne kompanije da investiraju i dižu privredni rast.

Govoreći o niškom aerodromu, kaže da je ta odluka bila deo paket aranžmana, posle objavljivanja odluke da je Vansi pobedio.

"Pretpostavka je da je Vansi tražio da nema konkurenciju i da je od naše države tražio da preuzme aerodrom u Nišu i da za malo, za nekoliko oktava spusti njegov rast, po cenu da ga ugasi..."

Konstatuje da sve što država preuzme - to je loše i da se ni na jednom projektu nije pokazala.

Govoreći o budžetu, kaže da je vlasti važno i da državnim novcem potkupi birače na nekim sledećim izborima. "Tako da treba očekivati da će rast plata u javnom sektoru iduće godine biti značajan, ako bude izbora, a najavljuju da će ih verovatno biti", naveo je gost N1.

Jelena Petrović, N1 Srbija

Komentara: 2


#   Niš   Beograd   aerodrom Konstantin Veliki   BDP  N1 TV   Miša Vasić  Vansi
@N1infoBG @


 

▲ ▼ [+][-]


  • (+) (-1)

    Nebojša, 29.12.2018.:
    Ovakvih 'prepametnih' komentara im na izvoz u Srbiji.
    Izgleda da se neki natječu u mudrovanju a javljaju se sad nakon skoro 10 i više godina pljačke, nerada i kriminala svake vrste. Sad je kojekakvim intelektualcima palo na pamet da je rast BDP-a od 4.4% premalen pa bi oni sa svojim 'pameću' digli isti na 10%. I još dvati savjete kud i kamo će višak u buđžetu ljudima koji su napokon svojim zalaganjem taj višak ostvarili je krajnje neozbiljno da ne kažem budalasto. I da izgleda da čovjek misli da kad BDP naraste ODMAH se to treba osjetiti na životnom standardu u Srbiji.stvarno dotični gospodin je 'stručnjak'...

  • (+1) (-)

    Alejandro del Hierro, 30.12.2018.:
    Objašnjenje za Nebojšu.
    Posao ekonomskog analitiara je da proučava pojave kroz duži niz godina. U jednom intervjuu ne može sve da se sagleda. Većina tih analitičara je kritikovala i ranije sisteme.

    Problem je što se sada sve predstavlja kao veliki uspeh. Uspeh jeste, ali koliko je veliki može se videti kroz različite parametre.

    Fiskalna struktura je neodrživa i lako se može raspasti. Rast BDP po meni i nije neki parametar, pošto je zaostatak veliki. Tek rastom od 20% možemo sustići barem obližnje zemlje. Ovim rastom, u stvari, idemo unazad.

    Podržavam određene mere VRS, ali ne treba preterivati. Privlačenje stranih investicija na ovaj način jeste dobro kada nemate ništa, ali je daleko od onog što treba ovoj zemlji.

    Ulaganje u nauku i istraživanje je pravi pokretač zemlje, a ne ulaganje u motalice kablova.

    Dakle, ima nekog napretka, ali nema mesta za opuštanje, jer smo još uvek na sporodenom koloseku.


[ Dodaj komentar ]