U Leskovcu se proizvode patosnice za “Tojotu”, posao za još 100 radnika

“Do kraja godine primićemo najmanje dodatnih 100 radnika, od kojih 50 posto šivača za potrebe šivenja presvlake za Tojotu, ali i presvlake za druge automobilske brendove”,kaže vlasnik fabrike Panajotis Picikos, čiji radnici u Atini takođe šiju presvlake za poznate automobilske brendove.

Preduzeće u Leskovcu otvoreno je bez pompe pre 11 meseci. Picikos je u Srbiju stigao iz Londona na preporuku člana kraljevske porodice Karađorđević, obišao sve gradove i napuštene proizvodne hale i zaustavio se u Leskovcu, gde još nije imao kontakt sa lokalnim vlastima.

Nema političkih zapošljavanja

“Ne jurim vlasti, šta će mi to. Od njih ni od države Srbije ne tražim novac ni bilo kakve druge pogodnosti”, kaže Atinjanin koji dva puta mesečno obiđe fabriku u Leskovcu.

Ovde se radnici od 20 do 55 godina ne zapošljavaju po političkoj podobnosti. “Jedina protekcija su – rad, preciznost i odanost firmi, dodaje vlasnik Autostopa.

Darinku Krstić (49) niko nije pitao za godine, već da li ume da šije. “Čim sam pustila prvi štep znala sam da sam dobila posao” objašnjava. Za razliku od nje, Jovana Stanković (22) sa hemijskom školom je došla bez iskustva. “Naučili su me da radim precizno i tačno, u vrlo opuštenoj atmosferi”, veli.

Firmu u Leskovcu vode mladi školovani Leskovčani, koji su, tvrde takođe, primljeni bez protekcije. “Rekla sam da nemam radno iskustvo u struci ali da sam otvorena za učenje i željna rada”, priča član menadžmenta Ljiljana Ničić (34), dipl. tekstilni inženjer.

Nisu svi bili iste sreće. Mašinski inženjer Nikola Dimitrijević radi fizički posao. U junu je proglašen za radnika meseca i nagrađen sa 100 evra. “Gotovo sam siguran da ću dogurati do cilja – da u ovoj firmi jednog dana koristim znanja sa fakulteta”, priča Dimitrijveć.

Ovde, pričaju, posao nije fizički težak i plate su veće od onih u “Juri” i “Džinsiji”, na primer, ali se traži velika preciznost i visoiki kvalitet, budući da se u Leskovcu prave patosnice i za “Leksus”, luksuzniji Tojotin automobil.

Simbol urušavanja tekstila dobija novi sjaj

Grk je zapravo kupio zgradu bivšeg tekstilnog preduzeća „Zevelon“, koja je zbog ruiniranosti decenijama bila simbol propadanja „Malog Mančestera“.

“Oduševila me jaka konstrukcija i platforma koju nigde nisam video u starim fabrikama. U samom startu uloženo je milion evra, više i ne brojim jer se zgrada još renovinra i spolja i i uznutra, a stižu i nove mašine”, priča Picikos pod čijim se nadzorom vrši i rekonstrukcija fasade.

Pored zgrade “skroejene” kao za grčkog biznismena, Leskovac je, priča Picikos, odabrao i iz drugih razloga.

“Ovde ima obučene i jeftinije radne snage od one u Beogradu ili Novom Sadu, a Leskovac je i bliži Atini, nabraja”.

“Leskovac je neuređeni grad”

Leskovački radnici ispunili su njegova očekivanja, a gost iz glavnog grada Grčke ne ustručava se da govori i o Leskovcu, gde je nedavno boravio sa suprugom.

"Čini mi se da je neočišćen grad. Ima mnogo rupa na putevima, mnogo je oštećenih zgrada. Trebalo bi ceo grad malo lepše urediti”, preporučuje.

Panajotis Picikos ima 45 godina. Biznis je u rodnom gradu započeo još 1991. godine. Dve godine potom prodružio mu se mlađi brat Jorgos.

Nove mašine u “Autostopu” stižu krajem ovoga meseca kada će početi i prva nova zapošljavanja.