Zašto Elektronska industrija nije tehnološki park?

Projekat Naučno – tehnološkog parka „TEHNIS“ je urađen i usvojen od stane Vlade Republike Srbije 23.jula 2009. godine. Tim projektom predviđena je: tehnološka i industrijsko – komercijalna zona, slobodna carinska zona, inkubator centar uz prateće sadržaje (škole i fakulteti, studentski dom, dom zdravlja, dečije obdanište, utovarno pretovarni terminal) i drugi prateći sadržaji (nauke, sporta, zabave i ugostiteljstva). Više o projektu na linku.

Iako je u to vreme pompezno najavljivan od strane gradskih vlasti, taj projekat ni dan danas nije realizovan. Delom zbog nepostojanja političke volje, ali uglavnom zbog toga što su određene strukture godinama namenski radile na štetu Ei Holdinga i svesno uništavale zdrave delove preduzeća, sve u cilju sticanja materijalne koristi male grupe ljudi, ne mareći za ogromne gubitke pričinjene državi i radnicima ovih preduzeća.

U ovom tekstu tražim odgovore na sledeća pitanja:

• Da li se od projekta odustalo zato što je iz prethodnog mandata, pa kao takav ne valja?
• Da li mi imamo demografski potencijal za još jednu JURU i JOHNSON? Ja sam siguran da nemamo, u šta se možete uveriti uvidom u Godišnji statistički izveštaj grada Niša, gde se jasno vidi da mi nemamo radnu snagu od 15 do 30 godina koja je sposobna da stoji na nogama 12 sati dnevno i obavlja proste fizičke poslove, o čemu sam već govorio ovde.
• Da li tajkuni namerno guraju u stečaj Ei Holding?
• Da li Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) ima smisla ako se na ovakav način upravlja holdingom?

Ei Holding, tačnije Naučno – tehnološkog parka „TEHNIS“ , ima potencijal da postane osnova privrednog razvoja našeg grada.

Taj potencijal se ogleda kroz:

• Mogućnosti za Brovnfield investicija
• Postoje investitori koji su već izrazili interesovanje za upošljavanje kapaciteta, ali zbog loših odluka Grada, neodlučnosti, korupcije i nestručnosti gradskih struktura, svi pregovori su pauzirani i čekaju neko bolje vreme
• Motor razvoja “Research and Development” za privredu regiona
• Jedino znanje i inovacije mogu da dovedu do povećanja BDP-a. Nišu je potrebna Toiota, a ne Moskvič
• Prilika i mesto gde ćemo zadržati najbolje studente
• Besplatan prostor svim IT kompanijma, kojih u gradu ima preko 60.
• Pored smanjenja troškova, jedna od krucijalnih stvari kada je IT industrija u pitanju je zajednički rad i udruživanje znanja. Na taj način se povećava produktivnost i potencijal cele industrijske grane. Izvoz Softvare-a u Srbiji je veći od izvoza malina. Razmislite o tome
•  
• Da se vratimo na razloge zašto ovaj projekat još uvek ne može da se realizuje. Mehanizam krađe je detaljno opisan u pismu do kojeg sam došao, a koje je Predsednik skupštine Miloš Delibašić uputio Vladi RS i nadležnim ministarstvima. Celokupan dokumenat možete preuzeti ovde, a u nastavku ću vam preneti delove dokumenta, kako bi vam približilo mehanizme uništavanja i krađe organizovane grupe. Zaključke i odgovore na moja pitanja izvucite sami.

———-

“Od početka svog mandata, kao predsednik Skupštine, bez ikakve novčane naknade, pokušavao ssam da sačuvam zatečeni kapital holdinga, koji je bio dvostruko veći od obaveza. Po projektu privatizacionog savetnika i Zaključka Vlade RS br.023-4471/2009 od 23.07.2009.g., holding je bio u obavezi da se putem Radne grupe koju je oformila Vlada RS transformiše u NTP Tehnis, podeljene vlasničke strukture između Republike, Grada i Tehničkih fakulteta. Dobijene su sve saglasnosti, osim želje i stvarne zainteresovanosti rukovodeće strukture Grada, koji je očigledno imao sasvim druge namere suprotne oživljavanju privrede, nauke i zaposlenosti, te je zastupao druge interese: oterati preduzeća u stečaj i formirati industrijsku zonu. Tako nisu uspeli pregovori sa investitorima iz Engleske, Italije, Holandije, Kine i Turske, koji su želeli 10-godišnji zakup u tehn. parku sa upošljavanjem više od 700 radnika. Iz tih razloga imperativno su naložili Skupštini EIHK, da postavi Predsednika NO i Gen. direktora po svom izboru, kako bi lakše ostvarili svoje unapred zacrtane ciljeve. Kako bih sprečio takve namere i očuvao kapital holdinga, obraćao sam se Ministarstvu privrede, zakazivao sastanke u ministarstvima i kod Gradonačelnika Niša, upućivao pisma, ali je sve ostalo samo u domenu pokušaja protiv urušavanja imovine od strane neformalne grupe, koja je u kasnijem periodu to i delima dokazala.”

———-

“Poslednji pokušaj da se spasi kapital, bio je upućen Trgovinskom sudu za dopunu dnevnog reda Vanredne Skupštine EIHK […] Pitanja dopunskog dnevnog reda su bila razrešenja Generalnog direktora i tri člana Nadzornog odbora (NO) koje je sud odbacio.

Rukovodeće strukture Grada su naložile članovima NO da ne dozvole smenu Generalnog direktora i time postalu saučesnici u kasnijim radnjama, za koje postoje osnovi sumnje da si izvršene na nezakonit način.”

———-

“Život nam tako svakodnevno potvrđuje koliko polovično znanje, pa čak i totalna glupost i besmisao u ostvarenju nekih uskih ličnih i grupnih interesa mogu biti kompenzovani  nametljivošću,  drskošću i upornošću bez obzira na posledice.

A posledice su sledeće:

• Manipulacije imovinom kod prodaje (suprotno članovima 442, 443 i 444 Zakona o privrednim društvima)
• Odbijanje da se smeni HO zbog ostvarenog gubitka (po članu 280 istog zakona)
• Zanemarivanje revizorskog izveštaja, naročito kod knjiženja obaveza i obaveza za kamate (rashodi kamate)
• Nerazmatranje založnih prava na nepokretnoj imovini i mere zabrane otuđenja
• Nelegalna prodaja imovine  kroz “izvršne postupke” na osnovu fingiranih obaveza između matičnog i zavisnih preduzeća, čime se drastično smanjio kapital EIHK i time oštećeni poverioci, pre svega država, kao i radnici za zaostale zarade.
• ———-

“Ukazujem na sledeće činjenice od značaja za pričinjenu štetu na račun države:

• Gen. direktor je dao ostavku, da bi isti dan postao direktor, ali po Ugovoru o delu sa bruto platom od 209.000 dinara, koje potpisao Predsednik NO bez Odluke NO i Skuštine, u zamenu za zaposlenje svog sina u EIHK.
• Fingiranje međusobnih obaveza između holdinga i zavisnih preduzeća koje su realizovane kroz izvršne postupke. Gen. direktor je sebe postavio za Predsednika Skupštine zavisnih preduzeća. Donošene su odluke iza kojih stoji pečat Holdinga, što je protivzakonito!
• Za prodaju beogradskog dela imovine, plaćen je paušal advokatu Dušanki Đorđević preko 2 miliona dinara, uz nagradu za procene privatnim izvršiteljima i prodaje daleko ispod tržišne vrednosti dva dana uoči stečaja, pri čemu sam već ukazao na fingirane bilanse, gde su knjižene kamate na račun nekih preduzeća koja su već otišla u stečaj i zaduživanjem ostalih zavisnih preduzeća po nerealnim obavezama i kamatama proisteklih iz tih obaveza.
• Izvršena prodaja imovine koja je ušla u plan restitucije.
• Pokušaj da se od zavisnog preduzeća EI Elmag-a, koje se bavi održavanjem i distribucijom el. energije i vode u krugu fabrike EI, naprave JP preko industrijske zone, kojoj bi bila pridodata imovina neprodatih preduzeća, kako bi se pokrile sve eventualne nelegalne aktivnosti, iako je dug Elmaga prema EPOS-u i Vodovodu ogromni, ali nenaplativi zbog primene čl.20ž Zakona o privatizaciji. Ovakvom rešavanju statusa doprinosi i podrška Grada Niša, na koju je ukazano na početku ovog Pisma.
• Ukupni troškovi u tekućoj godini prevazišli sumu od 50 milona dinara. (advokatske i konsultantske usluge). Kako Holding ima 3 zaposlena, ne zna se kako je ova grupa i za koje svrhe utrošila pomenta sredstva.
• Sredstva dobijena od prodaje nisu korišćena za namirenje obaveza koje EIHK ima prema Fondu za razvoj, ni za namirenje obaveza prema ogromnom broju radnika, koji imaju svoja potraživanja kroz izvršna sudska rešenja u neisplaćenim zaradama.
• ———-

Na početku je rečeno da je imovina Ei Holdinga dvostruko veća od obaveza. To je tačno. Nažalost, na delu je bio oproban recept rastakanja imovine.

ŠTA JE SVE PRODATO!

1. Ei Komerc – 11.000m2 – Cena 120evra/m2
2. Preduzeće sa imovinom od 1 milion evra, i obavezama petostruko manjim. Prodato u poravnjanju Elmagu, nepoznat ishod objekata u Mladenovcu, Kraljevu i Nišu
3. Beokom – Savski Venac Beograd – 5,5 ara plac – 700m2 Zgrada – 1,5 miliona
4. Za nepostojeće obaveze prema vlasniku Ei Komerc u izvršnom postupku prodato samo par dana pre uvođenja stečaja u Ei Komerc, iako je objekat predmet restitucije i kao takav nije smeo da se proda
5. Ei Klima – prodata po istom receptu
6. Upravna zgrada u Beogradu – Ulica Majke Jevrosime
7. Herkulem – Žitorađa – 17 ha placa – 10.000 m2 hala

100% osnivač Ei Holding. Procenjena i proknjižena vrednost 2011 godine u iznosu od 1.100.000evra. Preduzeće bez prihoda, u blokadi 880 dana. Na osnovu fingiranih i nepostojećih obaveza, u izvršnom postupku, imovina se prodaje Put Inžinjeringu za 130.000 evra

ZAKLjUČAK:

Napred navedene činjenice ukazuju na situaciju, koja podržava osnove sumnje, da je Holding na perfidan način višestriko umanjio sopstveni kapital, čime je ugrozio vraćanje obaveza prema Fondu za razvoj i prema zaposlenima.

Rezultat aktivnosti Generalnog direktora i Predsednika NO je ogromna šteta pričinjena državi i gradu. Istovremeno postoji  i sumnja u prijavljivanju i dokazanosti svih potraživanja prema zavisnim preduzećima, koja su već u stečaju, kao što su EI TV, EI IRIN, EI ČEGAR, EI METAL, gde su potraživanja Holdinga preko pola milijarde dinara.

U praksi, svi mogući oblici privrednog kriminala, sadrže ili falsifikovana dokumenta ili fabrikovanje lažnih izveštaja, a onda se izvrši prodaja po niskim cenama i ide se na usvajanje Unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR), čime se aboliraju kriminalne radnje. Tako se legalno oštećuju poverioci, jer se vrši nerealna procena imovine za prodaju i kupovinom uvek na licitaciji, kada je vrednost za prodaju 30% od nerealno procenjene vrednosti. Ovakav princip rada je očigledno narušavanje jednog od osnovnih načela obligacionog odnosa: ekvivalencije davanja. Rezultat narušavanja ekvivalencije davanja je sticanje imovinske koristi za fizička i pravna lica, na štetu firme.

Da ponovim pitanje sa početka teksta:
Zašto Elektronska industrija nije tehnološki park?

Igor Novaković