Bruka: Grad ne brine o deci

Sem plaćanja putnih troškova iz sopstvenog džepa, roditelji će morati i da smisle način kako da svoju decu prevoze do najbližeg asfaltnog puta i autobusa.

Otac troje dece, Dejan Stojiljković, smatra da im se čini velika nepravda.

"Dok predškolsku decu i učenike od prvog do osmog razreda do škole u Bobištu prevozi kombi, kada bi išli u osnovnu školu u selu Manojlovce , za koju u Gradskoj upravi za društvene delatnosti Leskovca , kažu da "teritorijalno pripadaju" , deca bi morala da pešače kilometra i po po poljskim , neasfaltiranom putu punom rupa, pored bagremove šumice", objašnjava Stoiljković za FoNet.

"To je jedini način da stignu do asfaltnog puta u Jelašnici . U tom selu bi deca od prvog do četvrtog razreda pohadjalinastavu, svi u jednoj učionici i kod jedne učiteljice", nastavlja Stoiljković i pita koliko deca mogu da nauče stvarno ako su sva četiri razreda u jednoj učionici.

"Tu ne prestaju problemi, predškolci i deca od prvog do osmog razreda bi trebal da idu u dve škole, u Manojlovcu i Kumarevu", dodao je Stoiljković.

"Mi ćemo morati decu da prevozimo u traktorskoj prikolici, iako znamo da je to zabranjeno. Ne znamo drugi način sem da pustimo malu decu da idu pešice kilometar i po poljskim, izrovanim putem do Jelašnice, pored bagremove šumice, ili da svakog dana bude angažovano po osam automobila koji bi vozili u školu i dovozili kući po četvoro dece", kaže on. Po rečima meštana, glavni problem je to što nadležni u upravi grada Leskovca odbijaju da plaćaju četrdeset hiljada mesečno, pa prevoz trideset jednog deteta do škole u Bobištu, do koje postoji afaltirani put i decu vozi kombi iz centra Grajevca.

"Ne možemo da se vraćamo u 19 vek i da naša deca gaze blato da bi stigla do asfalta za Manojlovačku školu. Put do Bobišta je i bliži i bolji. Svi meštani idu preko Bobišta za Leskovac i, ako je to ptrebno, ako neko dete treba da se vrati kući iz nekog razloga, zdravstvenog ili nešto drugo, uvek naiđe neko iz sela kolima i poveze ga", objašnjava Stoiljković.

Obratili su se, kako kaže, lokalnoj samoupravi da bi rešili ovaj problem, jer je i ekonomski isplativije da deca idu u školu u Bobištu, a ne u Manojlovac. Karta do Manojlovca je skuplja za 460 dinara mesečno po detetu:

"Znači, i za lokalnu samoupravu je isplativije da deca idu u školu u Bobište".

"Ako već neće da našoj deci plaćaju kartu do Bobišta, nego nas primoravaju da deca idu pešice izrovanim putem kroz polje u školu, neka asfaltiraju taj kilometer i po. A ne samo da zapošljavju ljude u opštinu, sad je gradonačelnik Leksovca Goran Cvetanović zaposlio novu šeficu kabineta, iako več ima šefa kabineta, i pomoćnicu, njihove plate su mnogo veće nego što košta mesečni prevoz sve naše dece u školu" , jednoglasni su i ogorčeni Stoiljković i drugi roditelji.

Ljudi u Grajevcu kažu - ako lokalna samouprava ne može da izdvoji za 31 dete za mesečnu kartu 41.000 dinara, jeftiniju nego što bi bila do Manojlovca, onda je to sramota.

"Oni samo dođu da se slikaju kad su izbori, tad ulaze u štalu, u kočinu. A kad treba da da pomognu, ne samo Grajevcu več i drugim selima, onda nas zaborave", ogorčeni su meštani.

Postavljaju i pitanje kako može da se plaća karta za decu iz dva sela u poreškom kraju , iz Palikuće i Gornje Jajine da idu u Leskovac u školu, iako pripadaju osnovnoj školi u Velikom Trnjanu.

Kaže i da meštane Grajevca zanima kako to da je neasfaltirani put kroz polje i pored šume za njihovu decu dobar da idu pešice, a za decu iz Palikuće i Gornje Jajne isti takav put ne valja, pa se njima plaća karta.

Tvrdi da nikakav zvanični dopis nisu dobili iz Uprave za društvene delatnosti, iako su im se zvanično obratili oko troškova puta za svoju decu.

Boban Mitrović iz Grajevca, koji ima troje dece, kaže za FoNet da meštani i sada teško uspevaju da organizuju decu , iako idu u jednu školu i imjau prevoz iz centra sela, a da će ubuduće to biti nemoguća misija.

"Ja sam zaposlen, radim u firmi, obrađujem zemlju , čuvam stoku. Znači, ja jedino da ostavim firmu da bi vozio decu u tri različite škole. Tu decu ja treba da školujem. Ako ne radim u firmi, od čega da ih školujem. Opština pravi od nas, meštana u Grajevcu, socijalne slučajeve. Neke stvari bi morali da zapostavimo zbog dece" , kaže on.

"I mi smo građani ove zemlje, plaćamo uredno porez. I ne znam zbog čega maltretiraju nas i decu. Ja imam troje dece. Najstarija ćerkica ide u prvi razred, išla je u predškolsko u Bobište. Od septembra treba srednji sin da krene u predškolsko, najmlađi je četiri i po godine. Sutradan, jedno dete bi trebalo da vodim u predškolsko, preko Manojlovačke škole u Kumarevo, jedno u Jelašnicu, jedno u Manojlovac. Ako je to nekome isplativo i ako neko misli da mi teramo inat, da nećemo da vratimo decu u manojlovačku školu, onda se grdno varaju. Ili ih neko loše obaveštava", kaže on.

"Neka deca se forsijaruju po gradu, a mi se po selima zapostavljamo. Da li smo mi građani drugog reda? I posle se, kao, pitaju, zašto se sela smanjuju i gase", pita on.

Dodaje i da skoro čitavo selo kolektivno, glasalo za Srpsku naptrednu stranku (SNS), jer su verovali u obećanja da će biti "neki boljitak".

"Za godinu dana, kad budu izbori, kad budu došli za glasove, nećemo ni da razgovaramo sa njima. Ako petnaest godina plaća opština karte deci do Bobišta, možda je u Leskovcu bila i mnogo gora vlast pa su plaćali karte, a ovi sad nemaju sredstva, onda ne vidim više razlog zbog čega bi smo glasali za njih" smatra Mitrović.

Majka učenika trećeg razreda osnovne škole, Svetlana Jovanović kaže za FoNet da ne sme svoje dete da pušta da kilometer i po ide pečice, po seoskom putu, pored bagremara, u školu u Jelašnicu.

"Ja ne želim da moje dete ide tamo, htela bi da nastavi i dalje u Bobište. A i dete ne želi da se vraća. Put je loš, ima pasa lutalica. Lakše je i deci i nama da odemo do Bobišta, jer je asfaltni put. A i kad je roditeljski sastanak, i ako treba dete da vratimo kući, ako je bolesno, ako treba da ga vratimo do kuće ili do doktora, tu nam je, bliže i brže nego da idemo po njih u Manojlovac", kaže ona. Načelnica Uprave za društvene delatnosti Suzana Stanković Ilić kaže za FoNet da deca, po zakonu, imaju pravona plačanje putnih troškova ukoliko pohađaju školu na razdaljini većoj od četiri kilometra.

"Lokalna samouprava nije u obavezi da plaća putne troškove ukoliko roditelj sam biraju školu, objašnjava ona. Kao izuizetak, deci iz Palikuće i Gornje Jajine se plaća prevoz do Leskovca. Pošto put nije asfaltiran, oni bi morali da dođu u Leskovac, a iz Leskovca da idu za Veliko Trnjane. To nam duplira troškove. Zato smo tu napravili izuzetak, to je jedini slučaj u kome se tako radi, objašnjava načelnica.

Ona tvrdi da Zakon o osnovnom obrazovanju, koji je usvojen u septembru 2013. godine, tako nalaže.

Na sugestiju da se našpa ekipa lično uverila da deca iz Grajevca moraju da idu pešice poljskim neasfaltiranim putem do Jelašnice, ona kaže da "u tom slučaju idu u školu u Bobištu koju roditelji sami biraju dok, navodno, u slučaju dece iz Palikuće i Gornje Jajine nije takav slučaj".

Ona, međutim , smatra da grad I dalje neće da plaća putne troškove deci ako idu u školu u Bobištu , koju već petnaest godina pohadjaju deca iz Grajevca, sela na obali Južne Morave I na deset kilometara od Leskovca.