Kinezi odlaze iz Niša

Očigledno je da se ni Kinezima više ne isplati trgovina u Nišu i okolnim gradovima. Jer samo za poslednja tri meseca u gradu na Nišavi zatvoreno je pet radnji i dva tržna centra sa kineskom robom, a u susednom Aleksincu dve radnje i dve mini robne kuće.

Niški i aleksinački Kinezi se sa svojom robom sele u Hrvatsku, Albaniju, Bugarsku i na KiM, a kao glavni razlog za odlazak navode veliki pad prodaje i nemogućnost da u takvoj situaciji plaćaju visoku kiriju za lokale, koja se kreće od 300 do 800 evra mesečno.

- Za razliku od pre godinu i po, promet se desetkovao i ljudi uglavnom ulaze u radnju da razgledaju, retko kupujući nešto od robe - kaže Ksu Jun, koji je trbuhom za kruhom iz Aleksinca otišao u Hrvatsku.

Slične priče čuli smo i od ostalih njegovih sunarodnika, od kojih su neki u Nišu proveli pet i više godina i, kako kažu, zapamtili su i mnogo bolje dane.

Prema nekim podacima, samo u Nišu i bližoj okolini ima oko osamdeset kineskih radnji i tržnih centara, a u neuporedivo manjem Aleksincu petnaestak. U ovom delu Srbije privremeno prebivalište našlo je oko 400 kineskih državljana, od kojih mnogi sa porodicom. U gradu na Nišavi su zakupili čak i bivšu robnu kuću „Beograd“ pored hotela „Ambasador“, koja zapošljava dvadesetak naših radnica, i to je jedan od retkih, uz to dobro snabdevenih objekata, u kojima se poštuju naši zakoni, pre svega kada je u pitanju izdavanje fiskalnih računa.

Crni dani za trgovinu nisu nikakva novost niti iznenađenje. Zarade u najvećem gradu jugoistočne Srbije su ispod republičkog proseka, na posao čeka 35.000 ljudi, oko 9.000 Nišlija se kandidovalo za Narodnu kuhinju, a od 63.000 penzionera njih 22.680 prima penziju manju od 18.000 dinara.

- Nekada je kod Kineza bila bagatela, ali je u poslednje vreme i njihova roba skupa za naš džep. O fiskalnim računima da ne govorim, jer sam do sada bar sto puta ulazio u njihove radnje i nikada nisu ni pokušavali da mi daju račun - kaže Nišlija Stevan Petrić.

U Tržišnoj inspekciji tvrde da često kontrolišu i Kineze i da je bilo čak i privremenog zatvaranja pojedinih radnji uz izricanje drugih kazni. Inspekcije rada pronalazila je i radnike na crno, koji su mesečno na ruke dobijali između 100 i 120 evra, ali to nije specifičnost samo kod Kineza već i kod mnogih domaćih poslodavaca.

Ne treba se čuditi odlasku Kineza, ističu Nišlije sa kojima smo razgovarali, nego više treba brinuti za našu domaću trgovinu. Jer nema dana da se neka radnja ne zatvori, a najočigledniji primer je Tržni centar „Kalča“, gde desetine lokala mesecima zvrje prazni. Sada su u modi radnje sa polovnom robom, koje niču kao pečurke posle kiše i u kojima za male pare može da se pazari.