Muralima podsećaju na proslavljene Nišlije - novi mural sa likom boksera Čelika

Vremešne Nišlije još pamte uspehe niškog bokasera Dragiše Stankovića Čelika, koji je upamćen kako po dobijenim mečevima tako i po podatku da u 540 mečeva koliko ih je imao nikada nije bio nokautiran ali njegovi protivnici su iz ringa uglavnom izlazili posle brojanja sudije. Oni mlađi sugrađani koji se ne sećaju tog perioda sada mogu da se upoznaju sa Čelikom i podsete se njegovih uspeha, sve to zahvaljujući akademskom slikaru Ešku Kurtiću koji je poznat po oslikavanju murala ne samo u Srbiji već i u inostranstvu.

Ideja je potekla od Čelikovih unuka, a pored Eška se, dok slika, svakodnevno nalazi i unuk Petar Stanković. Rade svakodnevno bez obzira na temperaturu koja već danima prelazi 35 podeok na skali. A osim sećanja na Čelika ovi maldi umetnici ptomovišu i ideju da je Nišu dosta sivila.

“Murale radim od 1995.godine a ovaj radim sa velikim emocijama jer sam i sam iz stare niške porodice i velika mi je želja da svom gradu ostavim nešto lepo.Doduše, mislim da razumevanja za umetnike koji slikaju murale u ovom gradu nema.Ljudi ne vide dalje od svog sivog zida i sivila u koje su se utopili  i žive i neshvataju koliko će im boje na zidu ulepšati život. Svakog jutra oni svoj dan boje tim bojama koje vide na muralu. Ceo svet je uu muralima, pa je i Srbija počela to da prati a ja se nadam da će ostalim gradovima da se pridruži i Niš”, kaže Eško Kurtić.

Kaže da je tehnika koja se koristi jednostavna, od materijala se koristi sprej, a ukupna velična murala iznosi 10 x 15 metara ili 150 kvadrata.

Za razliku od ranijih iskustava ovog puta su mladim umetnicima i stanari zgrade izašli u susret. Na velikim vrućinama ih časte sokvima i kafom što svima olakšava rad. Sa Eškom je su stalno i Čelikovi unuci. Oni su i uradili ovaj projekat sa kojim su konkurisali kod Lokalne fondacije Niš.

“Projekat smo uradili moj brat Dragiša i ja. Oduvek smo hteli da ostavimo neku uspomenu Nišlijama na našeg deku. U gradu nema njegove ulice, nema spomenika, pa smo odlučili da to bude mural. Iz priče o njemu smatram da je zaslužio da postoji sećanje na njega. Ponosan sam zbog toga. Starije Nišlije prepoznaju deku Čelika, mlađi pitaju o kome se radi. Bio je gradska faca i mnogi su ga iz starijih generacija poznavali”, kaže unuk Petar Stanković.

Prema rečima Filipa Jovanović iz Lokalne fondacije Niš ovaj mural je jedan od sedam inicijativa koje je ova Fondacija podržala na prvom konkursu  koji su imali ove godine.

“Nama je veliko zadovojstvo što imamo priliku da vidimo jednu ovako sjajnu inicijativu.Neko koje je ostavio i te kako dubok trag u istoriji grada i koji je   izuzetno značajan za ovaj grad kao što je preminuli bokser Čelik, mislim da je zaslužio mural. To ostaje gradu kao podsetnik na to ko je bio Čelik i zbog čega je  značajan. Nadamo se da će u budučnosti biti još sličnih inicijativa jer je potrebno da lokalna zajednica prepozna ljude koji su značajni i koji  su dali nešto ne samo Nišu već su imali i jako veliki uticaj na prostoru van granica našeg grada”, kaže Filip Jovanović ispred Lokalne fondacije Niš.

Dragiša Stanković Čelik bio je jugoslovenski i srpski bokser. Rođen je u Vlasotincu, 5. novembra 1939. godine. U Niš je došao kao dečak da se školuje. Boksom je počeo da se bavi, sa 17 godina, a godinu dana kasnije je postao kapiten prvog tima. Boksovao je u srednjoj i poluteškoj kategoriji. Tokom svoje karijere boksovao je za dva tada najznačajnija kluba u Jugoslaviji, za BK Radnički Niš i BK Partizan. Za Bokserski klub Radnički Niš je boksovao u periodu od 1957. do 1972. godine. Sa Partizanom je imao samo ugovor i nije imao ni jedan meč kao njihov predstavnik. Većinu svojih mečeva završio je nokautom, a u svih 540 koliko ih je imao, nikada nije bio nokautiran.