Radnici Niške pivare godinu dana bez plate

Pogoni niške pivare, gde se doskora proizvodilo više od 46 miliona flaša piva godišnje, sada su prazni. Proizvodnja je stala krajem prošle godine. Dugovi su oko 150 miliona dinara, a fabrici je isključena struja.

Radnici ne primaju platu godinu dana, nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje, a većinski vlasnik je u pritvoru.

"Vlasnik je uhapšen, ali mi ništa nemamo od toga. Taj vlasnik  u pritvoru ima obezbeđen smeštaj, zdravstveno osiguranje i hranu. Mi ovde nemamo ništa", kaže Miljan Damnjanović iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije.

Oko 130 radnika, koji štrajkuju, najčešće su u fabričkom krugu. Kažu da je većinski vlasnik spreman da proda svoje akcije, a kao mogućnost za rešenje problema često pominju stečaj.

"Mi imamo informaciju da su pivare iz Vršca i Valjeva, sa mnogo većim dugovanjima, počele da rade i stale na noge, a krenule su upravo iz stečaja", kaže Goran Stevanović iz Samostalnog sindikata.

Gradski čelnici kažu da je ovde stanje veoma komplikovano, jer se ne radi o klasičnoj privatizaciji, već o kupovini akcija na berzi.

"Jedini razlog što nismo krenuli sa mrtve tačke jeste to što je privatizacija bila takva. Kod Vršačke i Jagodinske pivare bila je klasična privatizacija i oni su lako raskinuli taj ugovor. Mi pored ovoga imamo i činjenicu da je većinski vlasnik u Pirotu", kaže Ljubivoje Slavković, pomoćnik gradonačelnika.

Pivara je jedna od tri niške fabrike koje preko Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj učestvuju u programu američke agencije USAID-a za pronaleženje novog investitora.

"Mora da se izvrši jasna analiza onoga šta te fabrike predstavljaju: od imovine kojom raspolažu, preko tržišta i, generalno, zbog čega bi neki investitor ovde ulagao", kaže Milan Ranđelović iz ove kancelarije.

Jovica Stefanović Nini, poznatiji kao bivši vlasnik "Jugoremedije", kupio je akcije pivare  2006. godine i ubrzo postao većinski vlasnik. Otad je broj radnika smanjen tri puta, a proizvodnja petostruko.

Novembra prošle godine priveden je sa nekoliko saradnika zbog sumnje da su "Jugoremediju", zloupotrebom službenog položaja, oštetili za 7,5 miliona evra.