U čast Dragutinu Matiću: Kaletinac će ipak biti na mapi sveta

Verovatno da nema mesta u Srbiji, a verovatno ni širom sveta, koje je tokom ove 2014. posvećeno obeležavanju veka od početka Velikog rata, a da u njemu nije postavljena jedna od najpoznatijih fotografija snimljena u godinama Prvog svetskog rata – fotografija srpskog izviđača (izvidnika) Dragutina Matića ili Oka sokolovog.

U selu Kaletinac, podno vrhova Suve planine, nedaleko od Gadžinog Hana, međutim, porodična kuća u kojoj je s porodicom živeo Dragutin Matić skoro je potpuno propala. I zub vremena, ali još više nebriga, doveli su trošni objekat do rušenja. Kada je nedavno ekspedicija niškog Safari kluba prošla kroz Kaletinac, ono što je zatekla postidelo je mnoge. Dom Matića i njegove porodice je ruina zarasla u trnje, koprive i šiblje, zbog čega se kući nije moglo prići. Članovi ovog kluba raščistili su prolaz i nekako uspeli da uđu u urušen objekat.

Iznad trema nema crepa, kroz tavanicu se vidi nebo... Po podu i krevetu bilo je prosuto zrnevlje pasulja i staro posuđe, a na sredini nekadašnje gostinske sobe još stoje stari šporet i u uglu krevet. Na krevetu razbacane lične stvari legendarnog izviđača. Uz zid je i slavska klupa iz slavski astal, a u podrumu je pronađen vojnički sanduk Oka sokolovog s požutelim fotografijama, izbledelim dokumentima poznatog ratnika i nešto malo starog papirnatog novca, ko zna iz kog vremena.

Odmah je pokrenuta akcija da se porodična kuća najpoznatijeg srpskog izviđača obnovi i uredi. Posle objavljivanja informacije u kakvom je stanju dom porodice Matić, pored Safari kluba i Udruženje potomaka nekadašnjih junaka odlučilo je da se nešto preduzme kako kuća Oka sokolovog ne bi potpuno propala.

U Nišu je pronađen jedan od potomaka Dragutina Matića, ali je utvrđeno da se trošna kućica ne vodi na njega već je upisana na ime rođaka koji živi u Italiji. U toku su pokušaji da se uspostavi kontakt s njim kako bi se zatražila dozvola da se bar uredi prilaz do kuće, pa da se, kad se obezbede sredstva, započne i sa sređivanjem objekta.

Dragutin je rođen u porodici siromašnih poljoprivrednika Peše i Nevene Matić, kao sedmo i najmlađe dete, 10. januara 1888. godine po starom kalendaru, u selu Kaletinac, kod Gadžinog Hana. Sa 22 godine otišao je u vojsku, a u Kaletincu ostavio suprugu Krunu i četvoro dece rođene do tada – trojicu sinova i kćer. Vojni rok služio je i elitnoj konjici i, kako je još za života pričao, jahao je na konju uz princa Đorđa Karađorđevića. Učestvovao je u balkanskim ratovima sa Turskom i Bugarskom, potom prošao ceo put sa srpskom vojskom u Velikom ratu, od Cera i Kolubare, preko Albanije, Krfa, Solunskog fronta... U Srbiju i svoje rodno selo vratio se tek 1919. godine.

Kakav je bio njegov ratni pohod i vojnički put, ali i život, govore delovi iz knjige „Moj otac – Oko sokolovo", pre desetak godina preminulog Blagoja Matića, dugogodišnjeg novinara „Politike", jednog od Dragutinovih sinova:

„U školu otac nikada nije išao, ali pismen je bio, čitao je i pisao. Opismenio se tokom devet godina vojevanja. Dužnost izviđača, ispričao nam je svojevremeno, poverena mu je kao jednom od najodvažnijih vojnika u Cerskoj i Kolubarskoj bici..."

U svom Kaletincu Dragutin Matić je živeo sve do smrti 1970. godine. Imao je 82 godine kada je umro, napisao je njegov sin novinar Blagoje Matić, i dodao:

„Da je on na fotografiji koja je obišla svet pod naslovom 'Srpski ratnik nazvan Oko sokolovo' otac je saznao slučajno, kada je objavljena u dnevnom listu 'Politika' 1965, odnosno onda kada je objavljeno da je štampana gramofonska ploča sa kompozicijom 'Marš na Drinu'. Na omotu ploče objavljena istorijska fotografija do tada izviđača bez imena. Ta fotografija postala je i ostala simbol opšte borbe malog naroda protiv nadmoćnijeg osvajača", napisao je sin legendarnog izviđača.

Da fotografija preraste u spomenik potrudili su se u Gadžinom Hanu, gde su 1998, povodom osam decenija od oslobođenja u Prvom svetskom ratu, podigli spomenik Oku sokolovom. U ovom mestu u centru Zaplanja danas kažu da Dragutinu Matiću duguju još nešto – da se njegova porodična kuća sačuva od propadanja, da se spreči njeno dalje i potpuno rušenje i da se od nje napravi spomen-dom. Za to nije potrebno mnogo novca, već više dobre volje i poštovanja svetle i nezaboravne prošlosti.