Uzbudljiva biografija majstora trube Fejata Sejdića

LESKOVAC, BOJNIK –Kad se snajka svlači – sviraju trubači! – pevali smo i svirali prateći prvu bračnu noć, a bilo je i drugih pesama, ali mnoge stvari nisu za priču – kaže Fejat Sejdić, koji je i sada, iako je ostavio trubu, vedrog duha, spreman na šalu sa svojim dragim sugrađanima iz Bojnika, gradića na jugu Srbije, gde se najprijatnije oseća.

Fejat Sejdić, čuveni trubač, šef istoimenog orkestra, višestruki pobednik Sabora trubača u Guči, koji je davno uveo ,,trubački bonton’’, oduvek je bio omiljen među umetnicima.

Životna priča Fejata Sejdića, majstora trube, koji je proslavio rodni Bojnik, slikovnica je o upornosti i talentu muzičara koji je zadivio ceo svet! Fejat Sejdić uspešno se oporavlja u rodnom gradu posle teškog moždanog udara. Minulih decenija, sa svojim orkestrom, prošao je zemljinu kuglu ,,uzduž i popreko’’.

Sejdić kaže da mu je najteže bilo kada je uvedeno višestranačje, jer kada je svirao Đukanoviću, sadašnjem predsednbiku Vlade Crne Gore, došli su kod njeganeki ,,zvaničnici’’ da ga upozore uz pitanje: ,,Čoveče, da li si ti normalan!’’

Svirao je sa svojim orkestrom i nekadašnjem predsedniku Francuske De Golu, princu Tomislavu Karađorđeviću, predsedniku dr Zoranu Đinđiću, Milu Đukanoviću, Mladiću, Arkanu, Ričardu Bartonu, majstoru roštilja - Leskovčaninu Dragi Buretu i mnogim svetski poznatim ličnostima, ali i tzv. ,,običnom svetu’’.

Ovaj nenadmašni majstor trube, čiji je talenat nasledio njegov unuk Nebojša, koji marljivo uči zanat sa svojim orkestrom, priseća se brojnih zgoda iz bogate umetničke biografije.

Za kraj ove razglednice, evo i jedne istinite anegdote. Pre dvadesetak godina Fejat Sejdić i njegov orkestar nastupali su na filmskom festivalu u Kanu. Vođa puta bio je poznati leskovački književnik Tomislav N. Cvetković.

-Gde su vam zapisane note? – upitao je francuski muzički urednik.

-Oni ne znaju da čitaju note, gospodine! – rekao je Cvetković.

Zapanjen francuski urednik zatražio je da ne nastupaju, ali je Cvetković zamolio da čuju samo jednom kompoziciju koju treba da izvedu, što je urednik i prihvatio. Istoga trenutka, orkestar Fejata Sejdića uspeo da je interpretira bez grešaka i dozvoljeno je samoukim umetnicima iz Bojnika učešće na festivalu, ali su formalno morali, zbog publike, kao i ostali članovi orkestara, da imaju notne zapise kraj sebe!