Vučić u Beogradu, 65 godina posle Tita: Srbija nastavlja tradiciju Pokreta nesvrstanih

Na skupu posvećenom godišnjici predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da ideja koja je povezivala Jugoslaviju sa zemljama širom sveta i danas ima svoje mesto u međunarodnim odnosima.

„Dovoljno smo jaki pojedinačno da vodimo svoje zemlje, a još smo jači zajedno, da vodimo pokret koji nam je danas potrebniji nego ikada“, rekao je Vučić u Palati „Srbija“.

On je istakao da Srbija nastavlja da čuva stara prijateljstva i razvija saradnju sa zemljama Pokreta nesvrstanih, zasnovanu na poštovanju suvereniteta, teritorijalnog integriteta, ravnopravnosti država i međunarodnog prava.

„Možete da računate na Srbiju kao na iskrenog i pouzdanog partnera“, poručio je Vučić, dodajući da Srbija, kao evropska zemlja na evropskom putu, istovremeno vodi samostalnu spoljnu politiku i razvija saradnju sa svim delovima sveta.

Govoreći o Kosovu i Metohiji, predsednik Srbije je naglasio da Srbija ostaje dosledna Povelji UN i principu da „ono što važi za jedne, mora da važi za sve“.

Tri nove inicijative

Vučić je najavio tri nove inicijative za saradnju sa zemljama Pokreta nesvrstanih – „Nesvrstani digitalno“, Filmski festival Pokreta nesvrstanih u Beogradu i međunarodni seminar za mlade diplomate.

Inicijativa „Nesvrstani digitalno“ obuhvatiće razmenu znanja i tehnologija, saradnju u oblasti veštačke inteligencije i digitalne bezbednosti, kao i stipendije za mlade inženjere.

Filmski festival trebalo bi da poveže filmske radnike i kulturne institucije zemalja članica, dok je seminar namenjen mladim diplomatama i razmeni iskustava i ideja.

Vučić je ocenio da će i Ekspo 2027 u Beogradu biti prilika za dodatno povezivanje i uspostavljanje novih oblika saradnje.

Od Tita i SFRJ do Srbije

Prva konferencija Pokreta nesvrstanih održana je u Beogradu od 1. do 6. septembra 1961. godine. Na skupu su učestvovali predstavnici 25 zemalja, a među ključnim ličnostima bili su Josip Broz Tito, Džavaharlal Nehru, Gamal Abdel Naser, Sukarno i Kvame Nkrumah.

Pokret je nastao kao odgovor na blokovsku podelu sveta tokom Hladnog rata, sa idejom da države same određuju svoju spoljnu politiku i da odnose grade na principima mira, suvereniteta, ravnopravnosti i nemešanja u unutrašnje poslove.

Potpredsednica Ugande i predsedavajuća Pokreta nesvrstanih Džesika Alupo ocenila je da je Pokret bio racionalan odgovor na podele u svetu.

Skup u Beogradu, 65 godina posle prve konferencije, predstavlja nastavak diplomatske tradicije koja je još u vreme SFRJ povezivala Beograd sa zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike, a koju Srbija danas nastoji da održi i razvija u novim međunarodnim okolnostima.