"Ramonda serbika" za 2018. Zvonku Karanoviću

Razlozi presudni za takvu odluku svakako nisu to što se ovaj izražajno samosvojan a ujedno  krajnje ikoničan predstavnik svoje generacije, pre svega pesničkog naraštaja  postmodernih neomelanholičara devedesetih godina dvadesetog veka, bliži pragu napadne životne zrelosti kad je stvaralačku već uveliko ostvario, kao ni to što on stabilnosti knjižarskih polica Srbije preti sa umalo pola metra poezije i romana objavljenih od 1990. godine naovamo. 

Nisu presudni ni prevodi njegovih knjiga kod stranih izdavača od imena i znanja niti uticaj koji je decenijama nenametljivo vršio ukrštajući svoje virtuelno pero s podsticajima drugih  stvaralačkih medija i idioma - od rokenrola, žanrovskog i umetničkog filma, mode, stripa do  mnogo toga analogno ili digitalno nadolazećeg - na kreativno efikasan način. Nije svakako presudna ni njegova više nego tek modelotvorno isplativa volja da se kao pisac sinhrono izazivački ogleda u uvek novim epohalnim i žanrovskim obrascima, od svojevremeno aporične urbane poezije s primesama bita i književnosti Generacije X, pa sve do neekskuzivističkog pisma Novih puritanaca i konačne  Karanovićeve potrage za novom, svojom, stalno inoviranom ako već ne apsolutno inovativnom formom pesme ili pesničkog teksta, govora, naracije, svejedno, u kojoj je u 21. veku  ispisao uzbudljivo poetsko četvoroknjižje, izvrsno akcentovano upravo objavljenom zbirkom Iza zapaljene šume.

Sve pomenuto ipak je dovoljan, ako već ne i odlučujući razlog da se Zvonko Karanović izdvoji na ovogodišnjoj mapi potrage za kandidatom podesnim da ponese tako lepo i zahtevno priznanje kakva je jedinstvena Ramonda. A presudnim se ponajpre čini ono što se u Karanovićevom književnom pismu i stilu snažno oglašava, mada ga je podjednako teško jasno detektovati i jasno opisati. To je naprosto ono čemu svi mi, i pisci i čitaoci, nadam se, težimo, dok  retkima, poput Zvonka Karanovića, i uspeva. Moćan bruj poetski nagoveštene događajnosti svega još uvek neotkrivenog a tako prisutnog u nama i u svetu. Nemi ali rasprskavajući odjek mišljenja i govora u repetitivno naslojavanim jezičkim slikama i šumovima. Umeće da se bude stalno nov i  tako izazovno svoj, a da u tom nastojanju nema ničega samo literarnog. 

 Te dragocene odlike književnog pisma Zvonka Karanovića je ovogodišnji žiri nagrade Ramonda serbica ne samo prepoznao nego i jednoglasno odlučio da proglasi dovoljnim da mu pripadne ovo izuzetno priznanje. Zahvaljujemo na tako lepoj prilici koja nam je poverena i čestitamo dobitniku.

Na konferenciji za medije, održanoj 19. jula 2018. godine, u Niškom kulturnom centru predstavljeni su učesnici ovogodišnje, 28. Književne kolonije Sićevo. Kolonija će biti održana od 18. do 23. septembra u Sićevu, a okupiće književnike iz zemlje i inostranstva.

Učestvovaće Zvonko Karanović, ovogodišnji dobitnik Nagrade „Ramonda Serbika“, Stana Dinić Skočajić, Ana Marija Grbić, Tatjana Janković, Jelena Mladenović, Alen Bešić, Marjan Čakarević, Petar Matović, Vojislav Radojković, Leo Butnaru, Semjon Hanin, Atanas Kapralov i Ali Abdolahi.

Tema ovogodišnje Kolonije je „Književni put(opis)“, a okrugli sto biće održan u Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac“ u Nišu.

Kompletan program biće objavljen neposredno pre početka Kolonije.
Organizator Književne kolonije Sićevo je Niški kulturni centar.