Isus Hrist

Blaga Marija je hrišćanski i narodni praznik koji se SPC obeležava 4. avgusta po Grigorijanskom kalendaru, odnosno 22. jula po starom kalendaru. Ovaj dan je ustvari spomen na Mariju Magdalenu, ili Magdalinu.

Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik, koji se slavi u 40. dana nakon Vaskrsa.

Vaskršnjim ponedeljkom - Δευτέρα Διακαινησίμου, započinje takozvana Svetla nedelja, koja se smatra produžetkom Uskrsa.

Vaskrs ili Uskrs, Πάσχα. (stsl. vъskrъsъ, ređe i donekle arh. Veligdan) najveći je hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka.

Velika subota, ili strasna subota je hrišćanski praznik posvećen uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad. Ona je deo strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike.

Veliki petak (grč. Μεγάλη Παρασκευή) ili Strasni petak je hrišćanski praznik, koji je prema hrišćanskoj religiji obeležen stradanjem Isusa Hrista, njegovim raspećem na časni krst i njegovom smrću za spasenje sveta.

Pred praznik Pashe, u četvrtak, Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim gde je na Veliki četvrtak bila Tajna večera.

Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Uvek padaju u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa.

Katolici, protestanti, anglikanci, neke pravoslavne crkve i brojne manje crkve, proslavljaju Vaskrsenje Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću. Redakcija portala Južna Srbija Info, svim vernicima koji danas slave Uskrs, čestita praznik...

Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40 dan od Božića. Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru.