Danas je Đurđevdan - po narodnom verovanju pravi početak leta

Đurđevdan je po broju slavara u Srba na četvrtom mestu, dok je prenos moštiju Svetog Đurđa, Đurđic, na osmom mestu po broju slavara. 

Praznovanje Đurđevdana pada 6. maja, a Đurđica 16. novembra po gregorijanskom kalendaru. Đurđevdan je ujedno krsna slava mnogih pravoslavnih Srba i Roma, a, prema narodnoj pesmi, bio je krsna slava i Kraljevića Marka. 

Đurđevdan je među najvećim prolećnim praznicima. Prema narodnom, običajnom računanju vremena, Đurđevdan je polutar godine: vreme se računalo od i do Đurđevdana. 

Kuće se kite vrbom i zelenilom. Pletu se venci od bilja i leskovog pruća koji se bacaju na kućni krov ili zadenu za kapiju i stajska vrata. 

Mnogi do ovog prolećnog praznika ne jedu ovčje mleko i jagnjeće meso, niti do Đurđevdana spavaju u prirodi. Pored toga, mnogi ne muzu koze i ovce do tog dana i na Đurđevdan prvi put pomuzu svu sitnu stoku i prave sir, čija se prva grudva nosi svešteniku da je blagoslovi. 

Ako je na Đurđevdan vedro, veruje se, biće rodna godina. Ako tada i sutradan pada kiša, leto će biti sušno. Pada li kiša na treći dan, dakle na dan svetoga Marka, leto će biti kišovito. 

Sveti Velikomučenik Georgije 

Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i časnih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao. 

Već u dvadesetoj godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru. 

Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića. On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima i careva zena Aleksandra, glavni žrec Atanasije, zemljoradnik Glikerije, potom Valerije, Donat i Tirin. 

Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a sveti Đorđe posečen je 303. godine. 

Mnoga čuda dešavala su se od tada na njegovom grobu. Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebljive vere, učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime.

Običaji 

Biljani petak, dan pred Đurđevdan

Meštani sela Mihajlovac već 18 godina obnavljaju običaj branja lekovitog bilja za meleme i bajanje. Taj praznik je poznat kao "Biljani petak", i uvek pada u petak pred Đurđevdan.

Nije svejedno u kojem će se polju brati bilje, pa u mestima gde se običaj održao na Biljani petak, ako je polje daleko, na branje se polazi već oko ponoći. U polje se mora stići pre no sunce izgreje.

Na jugu Srbije devojke iz polja donose i cveće sa žilama da ga zasade u svoje bašte a ostalo cveće, svezano u kitice, stave pod strehu na istočnoj strani da stoji do Đurđevdana. Na Đurđevdan ga iseckaju, pomešaju sa ostalim đurđevskim cvećem i daju stoci da bude zdrava.

Starije žene, koje se bave bajanjem, rado idu u polje po trave za Biljani petak, jer veruju da bilje ubrano tog dana ima izraženiju lekovitu i magijsku moć.

Na Biljani petak žene beru strašnik, kopitnjak, glogove grančice i jalovi kukurek. Glogove grančice se beru da bi ukućani budu zdravi i dugovečni, a kukurek da im vazda petao pred kućom peva, odnosno da se porodica ne zatre.

Tog dana će u polju travari i biljari govoriti o svojim iskustvima sa skupljanjem i korišćenjem lekovitih trava, o lekovitosti i moćima bilja. Na kraju će devojke u narodnim nošnjama konkurisati za titulu lepotice bilja. Uveče, po povratku iz Bilja, domaćica u lonac s vodom stavlja razne trave brane toga dana. Svaka travka ima posebno značenje: zdravac - da je mnogo zdravlja u kući; grabež - da se momci grabe oko devojke; dren - da deca budu zdrava.

Bilje se potom stavlja pod ružu u bašti, a prvo crveno jaje od Uskrsa, koje se još zove čuvarkuća, stavlja se u lonac sa travkama.

Vodom iz lonca deca se ujutru o Đurđevdanu umivaju, uz želju da budu lepa i rumena kao crveno jaje. Ono se kasnije vraća da čuva kuću do narednog Uskrsa kada će biti zakopano ispod voćke koja nije rađala, da bi dogodine donela plod.