Danas se slavi Sveti Ignjatije - Bogonosac

našem narodu, danas se ne rade teški poslovi, naročito ženski. Ponegde se ovaj dan, koji obiluje ritualnim radnjama, naziva i Kokošinji dan ili Kokošiji Božić.

Slavi se i kao krsna slava.

Sveti Ignjatije Bogonosac je bio učenik Svetog Jovana Bogoslova, zajedno sa Polikarpom, episkopom smirnskim.

Odlukom svetih apostola je postavljen za episkopa u Antiohiji. Dok je bio episkop ulagao je mnogo truda i napora u propovedanju pobožnosti. Prvi je uveo antifonski način pojanja u crkvi (pojanje za dve pevnice tako da kad pojanje na jednoj strani prestane na drugoj počinje). Prema hrišćanskoj tradiciji takav način pojanja se otkrio Svetom Ignjatiju među anđelima na nebesima.

Kada je car Trajan prolazio kroz Antiohiju na pohodu protiv Persijanaca, doznao je za Ignjatija, pozvao ga kod sebe i ubeđivao da prinese žrtvu idolima, pa će mu on dati zvanje senatora. Pošto nije prihvatio carev predlog Ignjatije je okovan i poslat u Rim, da bude bačen pred zveri.

Posle dugog i teškog putovanja iz Azije preko Trakije, Makedonije i Epira, Ignjatije je stigao u Rim, gde je bačen pred lavove.Lavovi su ga rastrgli i pojeli, ostavivši samo nekoliko većih kostiju i srce. Pred zveri je bačen 107. godine. Prema hrišćanskoj tradiciji veruje se da se Ignjatije Bogonosac javljao više puta iz raja i činio čuda pomažući sve do danas svakome ko ga priziva u pomoć.

Sveštenomučenik Ignjatije se slavi 29. januara i 20. decembra (po crkvenom kalendaru). U decembru se praznuje prenos njegovih moštiju iz Rima u Antiohiju. Međutim kada su Persijanci zauzeli Antiohiju u 6. veku njegovo mošti su ponovo vraćene iz Antiohije u Rim.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. decembra i 29. januara po crkvenom, a 2. januara i 11. februara po gregorijanskom kalendaru